Škola „Igl Mauntin“ u Teksasu upravo ekperimentiše sa istim metodama. Predškolcima i prvacima odmori su produženi na 15 minuta. Nastavnici su se brinuli oko toga da li će uspeti da obrade sve gradivo ali se ispostavilo da sada deca uče više, samostalno rešavaju probleme, bolje se ponašaju i pažljivija su na časovima. Ovaj program je deo projekta Liink koji vodi profesor sa Hrišćanskog univerziteta Teksas. Ovaj projekat je sjajan, mada, da budem iskrena, i odmori od 15 minuta po meni nisu dovoljni. Koliko ja znam o dečjem razvoju, nema ničeg važnijeg za petogodišnjaka od slobodne igre napolju, i ona bi trebalo da bude sastavni deo programa.
Škole koje ohrabruju slobodnu igru na otvorenom
Izgleda da su i roditelji uticali na sve veću potražnju za školama u prirodi i Valdorf školama u poslednjih deset godina. Šumske škole postale su popularne delom i zahvaljujući knjizi „Poslednje dete u šumi: Spašavanje naše dece od poremećaja nedostaka prirode,“ koja govori o blagotvornom dejstvu dečje igre na otvorenom. Udruženje valdorfskih škola Severne Amerike sada broji 179 škola. Njihovi učenici uspešni su po brojnim parametrima koji su važniji od onih tradicionalnih akademskih, ali i tu su izvanredni, jer 94% đaka kasnije stekne i visoko obrazovanje. Valdorfska pedagogija obično odlaže upoznavanje dece sa tehnologijom sve dok njihov uzrast ne postane dvocifren.
„Mama bez ekrana“ je psiholog posvećen podizanju dece bez tehnologije i pomaganju drugima da rade isto, pružajući im informacije i dajući korisne alternative.
Prevela: Jovana Papan
Izvor: Screen Free Parenting
