Idite na Instagram! Deca su vam tamo, a profil na Fejsbuku im je zbog vas. Za to vreme, sinovi će se slikati sa nečijim pištoljima, pored flaša skupog viskija, naslonjeni na tuđe skupe automobile, i biće glavni, i biće moćni, i svi će videti da su opasni momci – a vi o tome nećete imati pojma. Dileri će imati.
Ljubinka Boba Nedić
Piše Ljubinka Boba Nedić
Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je.
Da će to dovesti do dalekosežnih posledica, moglo se naslutiti.
Da će se to dogoditi ovako brzo – trudili smo se da ne shvatimo.
I uspeli smo.
Sada smo iznenađeni i nesnađeni.
Nevolja ne kuca na tamo nečija vrata, već može pokucati i na naša.
Sasvim je realna mogućnost.
Moj grad se probudio kada je, nakon uzimanja ekstazija na privatnoj žurki, umrla petnaestogodišnja devojčica. Tražimo ozbiljniji rad tužilaštva i policije, pojačanu edukaciju dece i roditelja. Održane su dve protestne šetnje, reagovale su opštinske vlasti, slažu se sa građanima, sve će učiniti, evo i radno telo su formirali, bla-bla-bla. Mislim, pozdravljam što nisu ignorisali akciju građana, ali staro je pravilo da kad god nemaš nameru da se nečim ozbiljno baviš, osnuj radno telo i reci da baš radiš na otklanjanju problema. Primetno je povećano prisustvo policije, bile su neke racije po lokalima, jer kao što svi znamo – diler dođe pun narkotika u kafić, pa ide od stola do stola. Nije nego!
Za to vreme, deca i dalje prolaze pored kioska, a u njemu sa naslovnih strana sramnih izgovora za dnevne novine, uredno poređani izveštaji o zdravstvenom stanju pevača posle saobraćajne nesreće koju je sam napravio, pun droge i alkohola, sa oduzetom vozačkom dozvolom i ogromnim prekoračenjem brzine. Idol mladih. Kažu – baš lepo peva i skroz je kul. O REM-u koji šeni pred Mitrovićem i Marićem – a koji šene pred Vučićem – suludo je više i trošiti reči. Šarić oslobođen svih optužbi jer je bio bezobrazan i nije hteo pred sud da se doveze punim šleperom kokaina. Zakoni blagi, poštenima u policiji je više muka od obustavljenih hapšenja ili ekspresnog oslobađanja uhapšenih, pravosuđe ne vredi ni pišljiva boba! Talovi, strahovi, korupcija, pretnje, talovi, strahovi – i sve u krug.
Organizuju se po školama ta predavanja o štetnosti droge i o bolestima zavisnosti, nije da nije. Trenutno imam 180 đaka, i teško da bi neko od njih na pitanje da li je droga štetna, rekao da nije. Na ta predavanja odlaze potpuno nezainteresovano, jer im neko već po deseti put objašnjava šta se mota i puši, šta šmrče, šta ubrizgava u venu, kako se posle čega osećaš i koliko brzo od čega možeš da stradaš. Nema inovativnih pristupa. Samo na papiru ostane evidencija da su predavanja održana. Rezultata nema. U stvari, ima ih i toliko su poražavajući da čak i ovaj letargični narod počinje da shvata da od države i njihovih institucija nema mnogo vajde.
Oni nam neće zaštititi decu.
A ko će?
Koga deca imaju otkad je sveta i veka?
Porodicu.
Roditelje.
Deset praznih mesta, pa da pregovaramo.
E, tek tu počinju muke.
Roditelji analogni, deca digitalna.
Mislim da odavno nije bilo ovako teškog perioda za roditeljstvo, a sigurna sam da nikada roditelji nisu imali ovoliko nepoznanica. Nikada se detinjstvo roditelja (kao jedinog iskustvenog znanja o odrastanju koje roditelj može imati) nije ovoliko razlikovalo od detinjstva dece.
Naravno da današnji roditelji vole svoju decu koliko i svi pre njih, da im žele sve najbolje, da su im namere neupitne, požrtvovanost i trud veliki, ali nešto i dalje ne štima. Neki će se pozvati na moderne zakone koji roditeljima oduzimaju autoritet, ali sam sigurna da ni sami neće baš potpuno verovati u to. Zabranjeno je tući dete. Jeste. I time je oduzet autoritet? Stvarno? Dete roditelja poštuje i sluša zbog batina? Neće biti. Batine su izraz nemoći roditelja i pokazatelj broja propuštenih prilika da sa detetom radi i da ga vaspitava. Ovo nijedan roditelj ne želi da čuje. S ovim se teško miri, ali to ne umanjuje istinitost tvrdnje.
Dete se vaspitava od uzrasta bebe, od uobročavanja i reakcije na bezrazložan plač, od “ovaj moj ništa neće da jede osim pomfrita”, od bacanja po podu, bacanja igračaka, lomljenja igračaka u besu, razmaženog histerisanja u prodavnici, udaranja i ujedanja roditelja, bake, deke, skidanja kape s glave na minus deset – i sve to do trećeg-četvrtog rođendana, jer posle je kasno. Vaspitava se kad mu se sa četiri godine ne dozvoli da ostavi igračke razbacane po podu, kad mu se sa pet godina da krpa u ruke da kobajagi briše prašinu, kad mu se da testo da mesi sa majkom, štipaljke da ih stavlja na sušilicu čim je dovoljno visoko, nešto što se ne razbija lako da obriše posle pranja sudova…
Definitivno se ne vaspitava kad mu uvalite telefon sa godinu dana (čak i manje!) da gleda Pepa Prase i da bude mirno. Time sebi kupujete mir, a dete zapostavljate. Ni ovo ne želite da čujete, znam.
Današnji roditelj se više uplaši kad dete kaže da mu je dosadno, nego kad ima temperaturu od 40 stepeni. Potrči da mu skine zvezde s neba da se dete slučajno ne bi dosađivalo, a ne zna da nema kreativnosti bez “dosadno mi je”, nema snalažljivosti, nema ideja, rešavanja problema, samostalnosti… I tu uleti univerzalni terminator dečje dosade – mobilni telefon ili tablet. Dete mirno ko bubica, frejmovi lete, pikseli lude, oko vidi više nego što mozak može da obradi. Od svega toga, roditelj samo vidi da detetu više nije dosadno, pa ni roditelju ne dosađuje. Blažena idila. Za koju godinu, roditelj će se pretvoriti u taksi-službu, razvozeći dete na treninge, probe, školice ovog i onog, i biće ponosan na sebe jer je mrtav umoran ipak uspeo svuda da ga odveze na vreme, jer radi i dodatni posao da bi uspeo da mu plati sve aktivnosti i pokupuje sve rekvizite.
Nije roditelj kriv, a bogme tu nije ni zakon kriv.
Niko nije roditelju rekao da više vredi da sat vremena provede s detetom u nekom šumarku i pusti ga da se vere po drveću, visi s grane, skače i prevrće se, ili da sat vremena provede razgovarajući s detetom, odgovarajući na njegova pitanja, strpljivo mu objašnjavajući šta je dobro, a šta ne, zašto ovo može, a ono ne može. Znam, roditelj je umoran. Ali, i dalje je roditelj. Od tog deteta niko drugi ne može da napravi čoveka. Ko je umorniji od majke bebe koja ne spava mesecima, ne ume dve misli u glavi da sastavi od umora, pa ipak i sutra i nahrani, i presvlači, i okupa, i uspavljuje. To ide u rok službe. Ako ste dete stvorili, roditelj mu morate biti i kad ste umorni, nervozni, neraspoloženi. Ne možete dete isključiti na dugme. Ili možete? Na dugme na telefonu i tabletu.
Za majke koje ćerke šalju u vrtić sa namazanim noktima i roze karminom, treba smisliti poseban krug pakla, kao i za one koje ćerkama od 15 godina daju pare za solarijum, izlivanje noktiju i svilene trepavice. Za očeve koji balavcu od 18 godina kupe besna kola, treba smisliti ozbiljnu kaznu.
Zašto?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Maja Uzelac: Ljudi se čude što se toliko radujem svojoj deci
Sreća je pored mora, bez dece ...u zagrljaju voljene osobe, letnjeg dana - kažu rezultati istraživanja. Jbg videla sam na instagramu. Dobitak u osećaju sreće od bivanja s romantičnim partnerom,...
Zašto današnja deca ne žele da odrastu?
Piše: Jovana Papan, Politički nekorektan vodič za roditelje Da li današnja deca pokušavaju da izbegnu odrastanje? Džin Tvendži, američki psiholog i autorka knjige "I-generacija: Zašto današnja super-povezana deca rastu u...
Iva Gajić, SBB kompanija: Zašto je EON platforma najbolji izbor za bezbrižno detinjstvo?
Detinjstvo ste proveli na malim ekranima i ta ljubav vas je vodila kroz život. Kada te shvatili da su mediji ono čime želite da se bavite, iako je poznato da...
Memedović: ekološku borbu gubimo jer decu nismo naučili pravom odnosu prema prirodi
Bitku za zaštitu životne sredine građani Srbije vode na ulici jer nisu naučili decu ispravnom odnosu prema prirodi, rekao je Jovan Memedović, novinar i autor serijala Savim prirodno, na 36....
Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je. Pa sada velika većina pljuje Jugoslavju u kojoj su bile vrednosti. Najjači u pljuvanju su baš radicionalisti-nacionalisti. Od toga se izmetnuo klero-nacinalizam kome je samo važna vera i nacija !
Odličan tekst! Zaista da se čovek trgne, samo pitanje je ko će od čitalaca priznati sebi da je on taj roditelj koji se plaši dosade svog deteta.
Zabavišta u kojima dete provodi više vremena neho sa roditeljima, od dece prave publiku! “Tete” su spremne na sve samo da ne dobiju gomilu dece kojoj je dosadno, pa im stalno I STALNO smisljaju neke aktivnosti. Neprekidno?! Dete kada dodje kuci ocekuje to isto. Roditelj dodje kuci iscrpljen od sefa sa kupljenom diplomom i naravno da ce tu i tamo dati telefon, ne branim pritom one koji to stalno i bez razloga rade. Pogotovo su majke u nevolji, jer moraju nadtaviti sa radom kada dodju s posla oko kucnih obaveza. Zato prvo napravite kriterijum prilikom upisa na pedagosku jer stanca te “intelektualno nadmocne” 😂 tete kao papir, a onda dalje…
Gospodju Nedović poznajem još iz srednješkolskih dana iz našeg malog mesta, pre nekog vremena smo upali u nesporazum oko ženskih prava, prizbajem da sam pogrešio ali je i ona prenaglila pa je zato molom da zarad dobrih starih vremena nadje snage i oprosti mi moju glupost i prihvati njeno prijateljstvo, a i moje.. Visoko cenim njene tekstove u okviru klotfrketa i želim da nas i u buduće oduševljava svojim smislenim i pametnim tekstovima koje by the way preporučujem svim svojim prijateljima, a i svojim ćerkama….zato, samo napred, cenim vas rad i probaj da mi oprostiši da spustimo ovo na lični odnos, mislim na ti…. to bi mi mnogo značilo…. bilo bi mi veliko zadovoljstvo i čast da mogu da se pohvalim da te ;lično poznajem…………..
Bez velika u sintagmi velika većina.
Gospođa je vodolija i njene reči su futurističke, nemate prilike da sa njom uđete u raspravu. Nije iko kriv, pokvariće vam svest o muškosti, možda i jeste, ako se budete raspravljali. Ne poznaje se čovek ako se viđa u prolazu. Čovek je Vasiona! Oprost možete tražiti ako niste imali čvrste argumente za svoje stavove. Uostalom, kakav je dijalog u prolazu!