Sezonske promene vremena uključuju pomeranje kazaljki za jedan sat unapred u proleće, kako bi se prešlo na letnje računanje vremena, dok se unazad za sat vremena vraća u jesen, da bi se prešlo na standardno vreme. Prema analizi iz 2023. godine, polovina zemalja širom sveta pratila je ove promene vremena. Sada tek trećina zemalja održava ovu praksu.
Veći deo Sjedinjenih Američkih Država, Evrope, kao i delovi Kanade, Australije, Latinske Amerike, Brazila i Kariba ostali su verni ovoj praksi i i dalje pomeraju svoje satove. Međutim, čitava Azija i većina Afrike ukinule su ovu praksu. U poslednjih 10 godina, Azerbejdžan, Iran, Jordan, Namibija, Rusija, Samoa, Sirija, Turska, Urugvaj i veći deo Meksika ne vraćaju sat unapred ili unazad.
U SAD-u ovu praksu ne prate Havaji i Arizona, kao ni Američka Samoa, Gvam, Severna Marijanska Ostrva, Portoriko i Američka Devičanska Ostrva.
Džagdiš Kubčandani, profesor javnog zdravlja na univerzitetu u Nju Meksiko, ističe da neka istraživanja ukazuju na povezanost između pomeranja vremena i zdravstvenih problema, od poremećaja sna do srčanih udara.
„Druge studije i stručnjaci takođe vodili diskusiju o nesrećama, mentalnom zdravlju, dobrobiti itd. Međutim, moglo bi lako i da se tvrdi da su ovo kratkoročni efekti tranzicija, te da su potrebna dugoročnija istraživanja“, zaključuje on.
Letnje računanje vremena remeti ciklus spavanja
Pomene vremena, poput onih koji se odnose na letnje računanje, remete cirkadijalne ritmove, koji su poznati kao ciklusi spavanja i budnosti. Remećenje tih ciklusa povećava ozbiljnost bolesti, pokazuju istraživanja. Izlaganje jutarnjoj svetlosti kontroliše naš cirkadijalni ritam. Tkiva širom tela imaju periferne satove koji se sinhronizuju, na osnovu ovih signala, sa glavnim biološkim satom u mozgu. Taj glavni sat, kao odgovor na izlaganje svetlosti putem očiju, odgovoran je za pokretanje niza hormonalnih procesa.
Hormoni koji su pod uticajem ovih procesa uključuju one povezane sa stresom, regulacijom nivoa šećera u krvi, kao i signalizacijom gladi i sitosti. Izlaganje mraku je dobra stvar noću, jer pomaže telu da proizvodi melatonin, hormon koji priprema telo za san.
„Ali, zbog promene vremena, dodatna svetlost u večernjim satima može odložiti naše vreme spavanja i rutinu“, objašnjava Kubčandani.
Istraživači iz Američke akademije za medicinu spavanja (AASP) napisali su 2020. godine naveli da je pomeranje kazaljki u proleće zaista štetno. Istraživači AASP koriste pojam „socijalni džetleg“ da opišu hroničnu nesinhronizovanost između prirodnog ciklusa spavanja i budnosti i životnih obaveza, poput posla, škole i porodice, napominjući da letnje računanje vremena direktno uzrokuje taj „socijalni džetleg“. U zapadnim delovima vremenskih zona ove posledice mogu da budu još upadljivije.
Socijalni džetleg povezan je sa gojaznošću, kardiovaskularnim bolestima i depresijom.
„Zbog toga je stav Američke akademije za medicinu spavanja da ove sezonske promene vremena treba ukinuti u korist fiksnog, nacionalnog standardnog vremena koje traje tokom cele godin“, navode istraživači.
Noah Silliman
Sigurnosni problemi sa letnjim računanjem vremena
Letnje računanje vremena povezano je i sa povećanjem smrtonosnih saobraćajnih nesreća, povredama na radnom mestu, medicinskim grešakama i opštom smrtnošću. Istraživači u Španiji su 2018. godine ukazali na vezu između smrtonosnih saobraćajnih nesreća i pomeranja vremena. Nakon što su prikupili podatke iz španskih gradova između 1990. i 2014. godine, istraživači su pronašli 30 odsto povećanja smrtonosnih saobraćajnih nesreća na dan kada su satovi pomereni unapred.
Na dan kada su satovi pomereni unazad, videli su povećanje od 16 odsto. U starijem istraživanju iz 2009. godine, korišćeni su podaci iz Američke savezne statističke agencije za rad, kako bi se ispitalo da li letnje računanje vremena povećava broj povreda na radnom mestu. Podaci ukazuju da je zabeležen rast povreda od oko šest odsto ponedeljkom, nakon pomeranja kazaljki unapred.
U istraživanju iz 2021. godine, naučnici sa Mejo klinike u SAD-u ispitavali su da li letnje računanje vremena povećava rizik od medicinskih grešaka. Ispitivali su podatke o incidentima vezanim za bezbednost u ustanovama u SAD-u koji su prijavljeni dobrovoljno između 2010. i 2017. godine.
Nakon što su podaci precizirani prema incidentima koji su najverovatnije proizvod ljudske greške, u nedelji pre i nakon pomeranja vremena, pronašli su skoro 19 odsto povećanja bezbednosnih incidenata sedam dana nakon pomeranja satova unapred, i gotovo pet odsto u nedelju dana nakon pomeranja sata unazad. Autori studije pripisuju ovaj porast prosečnom smanjenju spavanja od gotovo 40 minuta.
Zdravstveni problemi sa letnjim računanjem vremena
Jedan od ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa pomeranjem kazaljki je srčani udar. U Italiji je 2018. godine objavljeno istraživanje o potencijalnim efektima letnjeg računanja vremena na zdravlje srca. Istraživači su koristili sedam postojećih studija iz SAD-a i Evrope koje su obuhvatile više od 80.000 slučajeva srčanog udara, a rezultati istraživanja pokazali su povećanje broja srčanih udara od četiri do 29 odsto nakon pomeranja satova unapred.
Učestalost moždanog udara takođe može da poraste nakon pomeranja sata. Istraživači u Finskoj su ispitivali vezu između pomeranja vremena i moždanih udara, analizirajući više od 3.000 hospitalizacija od 2004. do 2013. godine koje su se desile u nedelji nakon promene vremena. Nakon toga su uporedili ove slučajeve sa kontrolnom grupom od 11.000 očekivanih hospitalizacija. Rezultati su pokazali da je broj hospitalizacija zbog ishemijskog moždanog udara (najčešće vrste), porastao za osam odsto u dva dana nakon pomeranja vremena. Posmatrajući čitavu nedelju nakon pomeranja, zabeleženo je povećanje od oko tri dosto. Veza je bila učestalija kod žena i starijih osoba.
„Letnje računanje vremena može potencijalno da utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema, kao i da doprinose smetnjama u raspoloženju i kognitivnim sposobnostima“, kaže Nesoči Okeke-Igbokve, internista u privatnoj praksi.
Za studiju iz 2017. godine, istraživači su koristili podatke iz danskih psihijatrijskih istraživačkih registra. Ispitali su gotovo 200.000 bolničkih kontakata za unipolarnu depresiju između 1995. i 2012. godine. Rezultati su pokazali povećanje od 11 odsto u broju epizoda unipolarne depresije nakon prolećne promene vremena. Povećanje se smanjivalo tokom 10 nedelja, nakon promene vremena.
Inače, iako su datumi za primenu varirali, prve diskusije o primeni letnjeg računanja vremena započele su još 1916. godine. Međutim, Bendžamin Frenklin se smatra začetnikom ove ideje, nakon što je analizirao potrošnju sveća 1784. godine. Tada je predložio da ljudi promene svoje raspored spavanja, da bi uštedeli na troškovima osvetljenja.
Lukas Blazek
Razlozi za implementaciju ove prakse u Nemačkoj, uključivali su uštedu na računima za energiju, ali i više svetlosti tokom večeri za slobodno vreme. Istraživanja o tome da li pomeranje vremena zaista štedi energiju su ograničena i podeljena. Jedan stariji izveštaj iz SAD-a pokazuje potencijalno smanjenje potrošnje energije od 0,5 odsto, dok drugi izveštaj pokazuje povećanje od četiri odsto.
Država Arizona, s druge strane, odlučila je da izbegne pomeranje vremena kako bi uštedela energiju. To je jedna od retkih američkih država koja ne koristi praksu letnjeg računanja vremena. Prema Državnom univerzitetu Arizone, ova država je uvela letnje računanje vremena 1967. godine, ali je iste godine ukinula praksu, jer su građani ustanovili da je promena sata izazvala porast potrošnje energije. Država je poznata po visokoj temperaturi i ljudi su morali duže da koriste klima uređaje, što je povećalo potrošnju energije i troškove. Kako se globalna temperatura povećava zbog klimatskih promena, sve više država, provincija i zemalja mogu da prate ovaj trend.
Izvor: NIN.rs
