Mnoga deca hodaju u snu, a da nema preciznog odgovora zašto to rade. Ima pretpostavki da se mesečarenje nasleđuje, traje uglavnom nekoliko meseci ili godina, a onda spontano prestaje bez ikakve terapije. Iako je relativno česta pojava kod mališana, nije znak nekakvog emocionalnog niti psihološkog problema.
Može da se izbegne ako se dete odmori pre spavanja uz laganu muziku i ranije ode u krevet. Mesečarenje uglavnom nije opasno i u najvećem broju slučajeva nestaje u pubertetu, pa je u odraslom dobu prisutno tek kod četiri odsto ljudi. Šta bi roditelji trebalo da znaju o deci koja pate od ovog poremećaja i kako bi trebalo da se ponašaju? Evo šta kažu stručnjaci:
Zašto deca moraju umeti sama da zaspe do petog rođendana
* Ako zateknete dete dok hoda u snu, ne budite ga, jer to može da ga prepadne. Odlučno, ali nežno vratite ga u krevet i tiho mu recite da ćete ostati uz njega. U fazi mesečarenja dete nije uopšte svesno svojih postupaka. Obično se događa u dubljem snu, trećoj i četvrtoj fazi, kada je buđenje sporije. Ako se i probudi, nekoliko minuta se oseća pospano i dezorijentisano. Deca u principu najčešće hodaju u snu sat ili dva nakon što zaspu, mogu da hodaju par minuta, ali ponekad i dvadeset.
* Oči mesečara su otvorene, ima „staklast“ pogled i ne vidi na isti način kao kada je budan, često misli da je na nekom drugom mestu ili vidi životinje i čudovišta. Nerazgovetno govori, ali ako ga nešto pitate, ne odgovara, već nespretno obavlja određene radnje.
* Ako je dete sklono izlascima van kuće, trebalo bi aktivirati zvono na vratima, kao opominjući signal za buđenje i reagovanje. Mesečari se uglavnom sami vraćaju u krevet ne sećajući se noćnog izleta.
* Ukoliko je neophodno lečenje, preporučuje se terapija „buđenje po rasporedu“, pomoću koje se prekidaju ciklusi sna da bi se prekinulo mesečarenje. Može i da se propiše lek koji se koristi kod noćnih strahova.
Izvor: Novosti
