Zadržite ravnopravnost u razgovoru
Postarajte se da u razgovoru zadržite što veću ravnopravnost.. To podrazumeva da postavljate detetu pitanja, dajete mu vremena za razmišljanje i slušate njegove planove dok ga nežno usmeravate.. Pokušajte da se u razgovoru s detetom što više držite odnosa odrasli–odrasli.. Pokažite zainteresovanost ali ga ne isleđujte, ćaskajte s njim namesto da mu držite predavanje i ponudite mu nekoliko mogućnosti umesto jedne direktive.. Tako će steći naviku da u bezbednoj atmosferi razmišlja o dobrim i lošim stranama onoga što radi.. Tinejdžere inače bije glas da postupaju ishitreno i nepromišljeno, i zato ih podstičite da razmisle o svojim odlukama umesto da reaguju na prvu loptu..
Pokažite zainteresovanost ali ga ne isleđujte, ćaskajte s njim namesto da mu držite predavanje i ponudite mu nekoliko mogućnosti umesto jedne direktive.
Pokušajte da namirišete škakljive teme tako što ćete zapodenuti bez osude razgovor o tuđim prekršajima.. Mnogo toga ćete saznati ako vodite filozofske rasprave o tinejdžerskim problemima..
Tako ćete se osećati stabilnije, objektivnije, smirenije, imaćete više empatije i detetu će iz vašeg stava biti jasna pozicija koju zastupate (recimo, u vezi sa opijanjem tinejdžera).. Ako u diskusiji budete osuđivali druge, možete zastraniti u pravcu izjava kao što su: „Nikad ti se nije stvarno ni dopadao/dopadala..“ Ni po koju cenu ne izgovarajte one jezivo privlačne fraze poput: „Upozorila sam te na njega/nju..“
Moć otvorenog pogleda
Malo je moćnijih načina da pokažete nekome da vam je stalo do njega nego da ga gledate pravo u oči. Bio je to prvi mehanizam koji ste vi i vaša beba koristili da uz pomoć oksitocina uspostavite vezanost, i zato je to najbrži način da popunite tinejdžerov rezervoar emocija i da ga dovedete u stanje spokoja i umirenosti. Oksitocin i kod vas ublažava nivo stresa i podstiče vas da pružite detetu veću podršku, utehu i poverenje. Devojčice generalno vole da ćaskaju uživo i zato su navikle da osobu s kojom se druže gledaju u oči, ali neki dečaci mnogo teže podnose tuđe poglede i doživljavaju ih kao vid intruzije, pa će njima biti mnogo lakše ako samo povremeno bacate poglede na njih dok ćaskate u automobilu. Važno je da znate da i nežan letimičan pogled podjednako dobro može da napuni njihove baterije.
Ako tinejdžer dobro uspostavlja kontakt očima, to verovatno znači da je prilično siguran u sebe ili samopouzdan i da se dobro oseća u svojoj koži.
Tinejdžer može, međutim, pogrešno tumačiti vaš pogled u zavisnosti od toga kako su navikli da ih gledate. Pogledom možete vrlo uspešno izraziti neslaganje, prezir, srdžbu, ogorčenost i prezir, ali i tugu ili strah. Dobro bi bilo da o očima razmišljate kao o ogledalu duše. Saopštite detetu pogledom da ga prihvatate („Ovde sam, a ti si sjajan!“) kako bi naučilo da je prijatno gledati sagovornika u oči.
Ako ste primetili da vaše dete ne uspeva da izdrži ni vaš pogled ni pogled neke druge odrasle osobe, zbog čega deluje egocentrično ili defanzivno, pomozite mu da polako promeni tu naviku. Lagano mu podižite toleranciju da duže gleda drugu osobu u oči. Ako tinejdžer dobro uspostavlja kontakt očima, to verovatno znači da je prilično siguran u sebe ili samopouzdan i da se dobro oseća u svojoj koži.
Glavni saveti za komunikaciju
Već smo razgovarali o stilovima neverbalne komunikacije, a ovde navodimo još nekoliko veština koje bi trebalo da pokažete kad razgovarate s tinejdžerom.. Cilj vam je da uspostavite onu vrstu poštovanja i okruženja u kome svi putevi komunikacije ostaju otvoreni..
Slušajte… ali aktivno
Koliko puta vam se dogodilo da pričate nešto nekome ko je zaokupljen sobom, ali tvrdi da vas sve sluša? A činjenica je da vi nemate taj utisak.. Slušanje nije pasivan čin.. Za aktivno slušanje potrebno je uspostaviti atmosferu koja podstiče razgovor – sagovornici treba da se gledaju u oči, da se smeše, da koriste zajedničko vreme i budu prisutni, umesto da obraćaju pažnju na druge sadržaje, kao što je telefon.. Pokušajte da stvorite klimu u kojoj se vaše dete oseća dovoljno sigurno i ima toliko poverenja u vaše reakcije da se usudi da razgovara s vama o tome šta ga boli i zbog čega mu je neprijatno.
Ohrabrujte ih da govore
Razgovor je ključ za promenu jer čim pokažete rešenost, sagledaćete situaciju jasnije i nećete više pridavati isti zna čaj turbulentnim osećanjima.. Iako se tinejdžeri teško podstiču na razgovor, posebno dečaci u tom uzrastu, važno je istrajati u tome jer prevodeći unutrašnje emocionalno iskustvo u reči, stičemo jasniji uvid u ono što nam se dešava, zato što smo u stanju da se odmaknemo od subjektivnog tumačenja.. Usled toga često se menjaju dotadašnja osećanja i stavovi prema nekom pitanju, što je u neku ruku i način na koji psihološko savetovanje funkcioniše..
Ako postoji škakljivo pitanje o kom želite da razgovarate, ne krećite s neba pa u rebra, već povedite priču o nekim drugim temama..
Sposobnost samorefleksije i razmišljanja o prošlim iskustvima i sadašnjim nedoumicama i spremnost da se razgovara o potencijalnim posledicama odluka neće samo produbiti trenutno razumevanje situacije već će biti zalog za rešavanje budućih problema.. Ako uspete da stvorite takvo okruženje, pomoći ćete tinejdžeru da njegov mladi mozak lakše nauči da kontroliše impulsivne refleksne reakcije.. Ako postoji škakljivo pitanje o kom želite da razgovarate, ne krećite s neba pa u rebra, već povedite priču o nekim drugim temama.. Isto tako, ako vaše dete mrzi da razgovara, prvo ga opustite razgovorom o nečemu što mu je zaista važno.. Tako će se privići i na svoj glas i na to da ga neko sluša..
U nastavku: Ne držite predavanja, već ih usmeravajte
Odlomak iz knjige „Tinejdžeri na dlanu – Kako ih odgajiti da budu srećni“ (Džejni Daunšajer, Nila Gru, Laguna 2015.)
