Statistike kažu i da 80 % Finaca ima člansku kartu biblioteke koje su besplatne za sve. Sa ovim karticama se u biblioteci može koristiti sva literatura, sva elektronska izdanja, možete učiti jezike kroz jezičke video sadržaje, čitati časopise i novine, koristiti brošure, priručnike i još mnogo toga. Članske karte se mogu dobiti uz obični identifikacioni dokument a deca moraju imati pismeno dopuštenje od roditelja. Iz biblioteke se može izneti 90 % sadržaja. Knjige se mogu zadržavati do mesec dana, filmovi i muzika do 7 dana. Ako bilo šta izgubite ili oštetite, platićete štetu. Postoje takođe i knjige koje se ne smeju iznositi, ali za koje postoji pravilo da ih možete uzeti 10 minuta pre zatvaranja biblioteke uveče, ali ih morate vratiti sutradan odmah u 9 ujutru, kada se biblioteka otvori. Zakasnite li i samo sat vremena, platićete kaznu i to od trideset evra. Eto, na žalost imam i dokaz za priložiti… 🙁
Zbog činjenice da je kult knjige toliko razvijen u ovoj zemlji, stranci veoma brzo shvate da su upravo iz tog razloga biblioteke uvek najlepše zgrade, obično u najlepšim delovima grada. Mnoge od njih je lično Alvar Aalto projektovao.
Pročitajte i: Nastavnici u Finskoj – prijatelji i vodiči kroz učenje, a ne predavači i roboti
Korišćenje svih resursa u bibliotekama je besplatno za sve. Ne plaćaju se ni članarine, niti bilo šta drugo. Biblioteke finansiraju opštine iz budžeta kroz plaćanje taksi, dok veće projekte kao što su izgradnja biblioteka, restauracija, kreiranje velikih baza podataka, elektronskih izdanja, velike nabavke publikacija …finansiraju zajedno Ministarstvo obrazovanja i lokalne opštine zajedničkim snagama. Dokaz koliko je biblioteka i besplatan pristup izvorima znanja bitan, govori i podatak da u samom ministarstvu postoji nekad i do četiri stručnjaka koji se bave isključivo bibliotekama. Državi je u cilju da njeni građani imaju jednaka prava na izvore informacija, kontinuirano sticanje novih znanja i sticanje informatičkih veština pa je u tom smislu i korišćenje i pozajmljivanje sadržaja potpuno besplatno i dostupno svima, kao i korišćenje interneta, elektronskog materijala, iznajmljivanje DVD filmova, diskova sa muzikom…a sve to naravno, sa softverski onemogucenim kopiranjem. A ako se zna da Finska nije Srbija gde sve vrvi od piraterije, već gde su originalni diskovi veoma skupi, ljudi mahom dođu u biblioteku, iznajme neki disk, preslušaju ga i odluče da li im se dovoljno dopada da bi kupili original. Zakon o zaštiti autorskih prava je na veoma visokom nivou, pa tako autori i prevodioci nekih dela koja su dostupna u bibliotekama na besplatno iznajmljivanje, dobijaju od biblioteka finansijsku nadoknadu. Ono što biblioteka ima pravo da naplati su kazne ili posebne usluge kao što su slanje knjiga na kućnu adresu, prebacivanje elektronskih izdanja na diskove itd. Kako je Finska zemlja gde se poštuje red, tako su i kazne dosta visoke ako se ne pridržavate pravila….već sam priložila svoj Corpus delicti….
U bibliotemama FInske se mogu naći knjige i na 30 – 40 svetskih jezika, naravno i na srpskom….
Ono što je za svaki primer i pohvalu je i taj što se građani kontinuirano i na svakom mestu animiraju da koriste knjige, pa se zato biblioteke u ovoj zemlji mogu naći u mobilnim bibliotekama na točkovima, u tržnim centrima ( Cable book), na benzinskim pumpama ( Igs), železničkim stanicama ( muzičke biblioteke)…
