Porodica sa osmoro dece: mi smo to želeli, pa od države ništa i ne očekujemo

Porodice sa mnogo dece uvek se žale da država ne brine o njima i neprestano traže nečiju pomoć. Jasmina (41) i Goran Stojanović (46) iz Vinorače nadomak Jagodine, koji imaju osmoro dece, a deveto će dobiti narednog meseca, jedni su od retkih koji su zadovoljni onim što imaju.

– Mi smo želeli toliko dece, a ne država, pa od nje ništa i ne očekujemo – kaže Goran i dodaje: – Ako je neko doživeo raj na zemlji, to smo mi. Nekome je pun novčanik. Meni je puno srce kada pogledam svoju decu i kad vidim koliko se vole.

I zaista. Još jednoipogodišnji Marko nije zaplakao, dete koje je videlo da je počeo da se mršti, uzima ga u naručje. Četvorogodišnja Emilija, koja je donedavno bila mezimica, odmah potraži očev zagrljaj, a sedmogodišnja Sofija zagrlila je 10 godina starijeg brata Nikolu. Ksenija (9), Jovan (11), Teodora (15) i Jovana (19) ponašaju se kao odrasli i svako od njih nešto radi po kući.

– Niko ne mora da im kaže šta treba da rade. Ako vide da nema doručka, da kuća nije počišćena, sami se organizuju. Onaj ko je na raspolaganju, radi šta treba. I nema podele na muške i ženske poslove – veli Goran.

U to smo se i sami uverili kada smo izašli da fotografišemo porodicu. Pošto je počela da pada kiša, deca su odmah potrčala da skinu veš sa žice. Nije ni čudo što su oni tako vredni i odgovorni. Uzor im je otac Goran. Od kada se 1996. godine oženio Jasminom, on presvlači decu, pere sudove, čisti kuću…- Žena je stub kuće. Muškarac to može da prizna ili ne, ali suština je da iza svakog uspešnog čoveka stoji pametna žena – iskren je Goran.

To priznaje i njegov otac Mladen (80), koji se sa suprugom Živkom iz Medveđe kod Sijerinske Banje u Vinoraču doselio 1997. godine.

– Imali smo osmoro dece. Žena je o svemu brinula, a ja sam zarađivao. Eto, da je živa, ona bi sad znala i koliko imamo unuka i praunuka – kaže Mladen.

SKROMNI PRIHODI

IAKO primaju dečji dodatak, socijalnu pomoć i 200 evra od opštine za Kseniju, Stojanovići ne žive od toga. Goran je postavio tri plastenika u kojima uzgaja povrće, radi za nadnicu, pravi nameštaj…

– Svoj život podredili smo deci. Nisu nas zanimali karijera, letovanje i novac. Svi kažu da se mučimo, a nama ništa nije teško. Jedino brinemo kako ćemo da plaćamo stan u Beogradu za Jovanu, koja je upisala Hemijski fakultet i upala na budžet, ali nije dobila dom – kaže Goran.

OKUPLjANjA

KADA se u Vinorači za Uskrs okupe porodice Goranova četiri brata i tri sestre i Jasminine sestre i brata, bude ih više od pedeset.

– Svako okupljanje je kao slava. Za pripremanje jela treba nam najmanje 200 jaja. Nama je to normalno, jer svakodnevno pripremamo 33 obroka – kaže Jasmina, a Ksenija dodaje da za samo sat vremena pripreme nekoliko poslužavnika kiflica, šapica ili drugih đakonija.

Z. Gligorijević

Izvor: Novosti