Moj drug, novinar, zamolio me je pre…pa, sad će to već biti mereno u nedeljama…da napišem nekakav tekst o tome kako izgleda biti majka četvoro dece, kako to izgleda jedan moj običan dan.
I ja sam htela, stvarno sam htela odmah, istoga trena da počnem da pišem ali nisam mogla, jer kada sam spustila slušalicu, morala sam hitno da pržim prženice za Mateju, dvoipogodišnjaka koji je tek naučio reč Egg pa hoće da jede samo ono što u sebi ima Egg. Ali i za Vuka na prapočetku puberteta, koji ništa nije jeo prethodnih 11 godina pa je sad naglo dobio apetit kakav ja nisam imala ni pred kraj blizanačke trudnoće. Kad sam oprala sudove, rasklonila sto, pokupila igračke, okupala, namackala, obukla bebe, okupala, namackala, obukla Mateju i naterala Vuka da spakuje torbu za školu i s’ tim u vezi – baci znojavu majicu na pranje a upotrebi ujutru novu i jednom k’o čovek opere zube pre spavanja…
Elem, kad sam to završila – nosila sam se mišlju da sednem i nastavim pisanje iako mi je glava padala ali onda je Milan, koji sa posla ne dolazi NIKADA pre 8, elem on je taman tada predložio da popijemo po čašu vina jer imao je stresan dan na poslu i ne može takav pravo u krevet. Onda sam mu pomagala oko vina i kuliranja jedno sat vremena. Uz to sam po nekoliko puta skočila da vratim ispalu cuclu bebi, odnosno – nekoj od njih dve. Legli smo negde oko ponoći, nakon što sam mu – kao i svake večeri – obećala da ću se od sutra mnogo bolje organizovati, naći vremena da odmorim u toku dana i da ćemo konačno preći na sledeću epiozodu “Game of trones”, a da ja ne zaspim u toku najavne špice. Pravilo je da ako zaspim suprotno dogovoru, on gleda epizodu i ne vraćamo se. Trenutno vodi 4 ili 5 epizoda, ne držite me za reč.
E, onda sam spavala (e,sad, odmah da se razumemo: kad kažem “spavanje” – to nikako ne znači 6 ili 8 ili ne daj Bože 10 sati spavanja u kontinuitetu, ono kao: zaspiš i nema te do ujutru, ne…to nema. Ima da dremkaš po celu noć, po krevetima, trosedima, foteljama, u hodu…ne dostižući to izvikano trajanje jedne REM faze – što mu dođe valjda nešto oko 2-3 sata.
Nešto slično je radio i Tesla tako da se ja tešim da ću, posle toliko meseci i godina nespavanja, u nekom trenutku sto posto i ja postati neviđeno genijalna).
Tako sam, primerice, vratila prosečne tri cucle u periodu od 12 do 4 – uz napomenu da bebe spavaju u zasebnoj sobi do koje ne znam zašto ali uvek trčim po tom mraku kao da ogromna kometa juri ka Zemlji, a jedina ja mogu da je spasim, oko 04:30 je Jana pila mleko pa sam je ponovo uspavala, oko 06:00 je Mateja došao uplakan i legao pored mene na kauč u dnevnoj.
06:30 Maša pije mleko, budim Vuka za školu. 07:30 dolazi bebisiterka, ja vozim Vuka u školu, u pidžami i sa termosom za kafu u ruci.
