U Beogradu, svake poslednje subote u mesecu, održava se grupna vožnja bicikala pod nazivom Kritična masa. Dođite da se vozimo zajedno, deca se mnogo raduju vožnjama! Piše: Dragana Mujezinović Bicikl (lat. bi; grč. κύκλος- krug, kolo, točak) je kopneno prevozno sredstvo na dva točka koje pokreće vozač svojom…

Porodično bicikliranje: uz vožnju uvek ide i osmeh!

Piše: Dragana Mujezinović

Ivan Sarič, prvi letač ali i biciklista, fudbaler, atletičar… Svojim delom Ivan Sarić se svrstava među najznačajnije pionire jugoslovenskog vazduhoplovstva.

Bicikl (lat. bi; grč. κύκλος- krug, kolo, točak) je kopneno prevozno sredstvo na dva točka koje pokreće vozač svojom snagom pomoću pedala. Počeo je da se koristi u 19. veku u Evropi.
Prema nekim izvorima bicikl je konstruisao Mikelanđelo i prvi bicikl je bio bez pedala. Bio je od drveta i vozio se odgurivanjem nogama kao trotinet. U 19. veku bicikli su bili sa veoma velikim prednjim točkom na kome su bile fiksno montirane pedale. Gradonačelnik Subotice početkom 20. veka je na poklon dobio takav bicikl. Da se ne bi prljao naredio je da se na Paliću napravi kružna staza prečnika oko 15 metara i širine oko 1 metar. To je bila prva asfaltirana podloga na prostorima Srbije. Tragovi te staze su donedavno postojali. (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije).

Prva ljubav zaborava nema

Mislim da se svako od nas seća kako je učio da vozi bicikl. Osećaj radosti i slobode zbog novog uspeha. Od tricikla, trotineta, preko bicikla sa pomoćnim točkovima do bicikala sa brzinama, vožnje bez ruku…
Uz vožnju bicikla uvek ide i OSMEH. Bilo da je se samo sećamo ili okrećemo pedale.

Za mlade i stare

Biciklizam, bicikliranje, pedaliranje, vožnja bajsa, teranje točka,… je jedina aktivnost koja je podjednako zabavna, korisna i potrebna. Nekima je to najlepši vid zabave i rekreacije, drugima jedini način da se prevezu.
Sa učenjem se počinje već sa godinu-dve, a vozi se do duboke starosti.

Mama, vidi…

Znate onaj osećaj kad vam srce zaigra od ponosa, a u isto vreme vam se grlo stegne i noge klecnu od straha kad vam vaše dete sa bicikla dovikne: …vidi, vozim bez ruku!!!

Stanje stvari kod nas

U Beogradu, stvar je dosta komplikovana. Ako imate sreće da živite blizu nekog parka, i ako imate još malo sreće da taj park nije stecište huligana, i ako baš baš imate sreće da je park sređen, bezbedan i povelik, i da ima i igrališta… vaše dete će voziti bicikl.
Tu još treba da se posreći i to da živite u zgradi sa liftom, pa da u taj lift može da uđe bicikl, ili ste nadrljali noseći da gore – dole, kao mi, na primer. Stvar postaje još složenija ukoliko imate dvoje i više dece. U većini zgrada podrumi nisu bezbedni, tako da je nošenje bicikla u stan neizbežno. Proći će dugo vremena dok naši mladunci ne ojačaju da sami mogu da nose svoje tricikle, trotinete, bicikle,… A do tada snađi se kako znaš ili odustani. Veliki broj roditelja odustane nakon nekog vremena. U odustajanju pomaže i činjenica da deca i nemaju gde da voze bicikle jer je prostor skučen i najčešće okupiran automobilima. Čak i u naseljima gde je organizovano parkiranje, mesta nema ni za pešake, a kamoli za bicikliste. Trotoari su suženi ispod svakog kriterijuma, pa je i mamama sa dečjim kolicima noćna mora provlačenje na pojedinim mestima.
Mi nismo imali park blizu naše zgrade pa smo bicikle stavljali na automobil i vozili se do prvog pristojnog mesta za vožnju. To zahteva mnogo energije, vremena i novca. Bilo bi mnogo lepše da smo samo izašli iz zgrade i seli na bicike i bezbedno se vozili onoliko koliko imamo snage za to.
U Beogradu, jedino je stanovnicima Novobeogradske strane, vožnja bicikle predstavlja uživanje. Nama na brdovitom delu to je pravi izazov i veliki test izdržljivosti. Ne toliko zbog uzbrdica već zato što za bicikliste nigde nije predviđen prostor. Saobraćaj je gust, a vozači krajnje bahati.
Sem u Vojvodini, gde postoji duga tradicija voženja bicikla, u ostalim gradovima u Srbiji to je gotovo nemoguće izvesti. Postoje neki hrabri biciklisti koji se voze i svesni su opasnosti, a postoje i oni koji bi želeli ali se jednostavno ne usuđuju. Mi, kao porodica, smo među ovim drugima. Ja nemam hrabrosti da se upustim drumovima i zato vozimo po trotoaru. To nervira neke pešake i ja im se stalno izvinjavam, malac takođe, ali na ulicu ipak ne izlazimo.

Bicikl – vozilo budućnosti

Nedavno smo upoznali još neke ljude koji bi voleli da se stanje na našim putevima promeni.
To je grupa ljudi, u raznim životnim dobima, koji su shvatili da je bicikl – vozilo budućnosti. Za mlade ljude to je vrlo jednostavan i ekonomičan način da se prevezu po gradu. Vožnja bicikla je odlična i kao vid rekreacije za koji ne mora posebno da se izdvaja novac i vreme. U stvari, za sve generacije važe iste pogodnosti.
Ulice grada bi bile znatno tiše, a gužve u saobraćaju bi gotovo nestale kada bi češće koristili bicikl umesto vozila na motorni pogon.
Statistike govore da je ukupan broj saobraćajnih nesereća smanjen u gradovima u kojima je veći broj biciklista na putevima.
Evo nedavnog snimka, čisto radi poređenja:

Grupne vožnje

U Beogradu, svake poslednje subote u mesecu, održava se grupna vožnja bicikala pod nazivom Kritična masa.
Kritična masa je zajednička biciklistička vožnja koja se odvija u preko 350 gradova širom sveta, sa ciljem da skrene pažnju na bezbednost u svakodnevnom saobraćaju, važnost za ekologiju, ekonomiju i razvoj gradova.
Vožnje su mesečna proslava biciklizma i nemaju protestni karakter. Dobrodošli su i roleri, trotineti, ležeći bicikli, bicikli bez pedala,…
I u drugim gradovi po Srbiji održavaju Kritične mase: Novi Sad, Šabac, Vršac je nedavno imao svoju drugu vožnju.