Da, znam da je naslov nepravilan, da čovek viče, a da se koža dere; ali, ovaj glagol „derati“ tako savršeno pristaje uz krike koje sam slušala dok sam ležala u sobi tik do porođajne sale.
Pre samog porođaja sam ležala u sobi tik do porođajne sale, i čekala da kontre krenu. Probila sam termin, ali gospodin nije hteo da izađe napolje, iako mu je stanarina istekla pre 4 dana.
6 tipova ponašanja na porođaju
Pored toga što mi je taj jedan i po dan iščekivanja uz povremenu ručnu dilataciju trajao kao večnost, imala sam i priliku da slušam porođaje. Bilo je svega – od žene koja je nasmejana ušla sa suprugom u salu, i izašla posle čitavih pola sata, još nasmejanija (svaka čast!) do žene koja maksimalno nije htela da sarađuje sa doktorima, babicom, sestrama, i radila sve suprotno od onoga što joj kažu. Sve vreme je vikala, iako je babica na najfiniji mogući način smirivala, molila da se ne napinje jer nije vreme (pocepaće grlić), i da ne viče, jer se zamara. Nisam videla šta se dešava, ali sam u jednom trenutku želela da odem tamo i da joj lupim šamar da dođe sebi. Čemu takvo ponašanje?
Ok, razumem, boli. Ja razumem bolje nego iko, jer sam prošla kroz isto! Još plus, indukovan porođaj (bez epidurala, oooo zašto?!) – bolelo je kao sam đavo. Ali, moraš li da vičeš kao da si ispala iz nekog filma? Stvarno nema potrebe!
Da, boli, mnogo. Ali, vikanjem ne postižeš ništa, iako u filmovima i serijama deluje kao da pomaže! Samo trošiš energiju, trošiš dragocenu snagu koja ti je potrebna za guranje bebe, kada za to dođe vreme.
Da, kontrakcije su jake i užasne! Ali, nisi ni prva ni poslednja žena koja kroz to prolazi, i stvarno nema potrebe za tolikom dramom; preživećeš. I, nećeš samo preživeti, već ćeš, kao nagradu za to malo istrpljenog bola, u svojim rukama držati nešto najdivnije i najdragocenije.
Porodila sam se bez veze i ostala živa
Blamiraš se! Doktori ne vole vrištaline. Ok je zastenjati, ispustiti po neki krik (kao na primer, kada pustiš napon, a doktor u tom trenutku izvede epizotomiju, JAJKS!), ali ono.. daj se kontroliši.
Znaš li kako zvuči to tvoje vrištanje? Zvuči kao da si nesposobna, razmažena princezica.
Stvarno nema potrebe za tolikom dramom.
Ej, TI SI ŽENA! Ćuti i GURAJ!
Zaboravićeš bol kad beba izađe, obećavam!
p.s. Ovaj tekst se odnosi na normalne, zdrave trudnoće i porođaje bez komplikacija, ne napadajte me odmah sada odmah.
Izvor: Nemajka
Ispovest srpske babice koja je porodila 8.000 žena
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Cipelice za hod kao po oblacima
Kada pričamo o bebama ili ih posmatramo zadivljeni, ne postoji ništa u vezi sa njima što nam nije slatko i simpatično. Topimo se pred malim mirišljavim zavežljajima i uživamo u...
Bebe nam se smeju jer vole kad smo srećni
Malo stvari u životu pruža toliko sreće kao bebin prvi osmeh. Prema studiji kalifornijskih znanstvenika sa Univerziteta u San Dijegu, čini se da bebe savršeno razumiju kako želimo da nas...
Zbog odlaganja materinstva pojedine žene ostanu bez potomstva
Autor: Katarina Đorđević Sredinom osamdesetih godina prošlog veka na Klinici za ginekologiju i akušerstvo doneto je na svet oko 11.000 beba, a tokom protekle godine skoro dvostruko manje, svega 5.602...
Bambus je nežan prema dečjoj koži
Šta je najbolje za novorođenče - pitaju se je roditelji tek rođenih beba suočeni s mnogo dilema i izazova kada je reč o sredstvima za higijenu, pelenama, flašicama, cuclama ili...
Gospode, kakav nepotreban clanak..
Neciji licni dozivljaj je daleko od merodavnog,sto se svega tice, a posebno porodjaja. Stvarno svasta pustate da prodje kao tekst..
Čitala sam tekst do kraja nadajući se da je u pitanju šala. Plitak, nepotreban i omalovažavajući tekst nekog ko pojma nema o onome o čemu piše. Prvo, glagol je “drati” a ne “derati” pre nego što se pretvorite u ozbiljnog blogera. Svaka žena je priča za sebe, osetljivost na bol je individualna. Moj porođaj je bio jezivo težak i naporan, porađala sam se predugo iako sam termin prebacila dve nedelje. Isprva sam gledala porođaje koji su se zbivali oko mene, porodilje su se smenjivale jedna za drugom, porođaja sam se nagledala taj dan i tu noć. Neke su bile sabrane, neke su urlikale, neke plakale. Pomislila sam “što bre vičeš, čuvaj snagu, diši i sl”. Onda su krenuli nenormalni bolovi, ispuštala sam po koji “cijuk”. Disala sam i zamišljala svog mentora sa vežbi da je pored mene, disale smo zajedno. Bol je bio sve veći i veći u jednom trenutku iz mene se oteo krik. I sama sam bila začuđena da ću urliknuti. Kroz 1h sam urlikala (nisam vikala) nego urlikala kao ranjena zver, krivila se na onom stolu i zatekla u čudu “pa zar išta može ovoliko da boli”?. Jedna dr mi je udarala šamare ali ih nisam ni osećala, glup pristup svakako. Osećala sam bol ravan destrukciji tkiva npr. žaračem. Moj grlić nije mogao da se dilatira i to je trajala jako dugo, vise nisam bila sigurna sanjam li ili je to zaista java. Došao je dr i rekao “ova zena ima deformitet karlice, ova beba ovde neće proći, vodite je na carski rez”. Nikada nisam iskusila toliko jaku bol, dugotrajnu do tačke iscrpljenja. Oporavak od carskog reza je prošao da bol nisam osetila, analgetik sam odbijala. Ali Vam moram reći da mi se lice izdeformisalo od bolova i 2 meseca mi je trebalo da mi lice vrati u normalu. Uplašila sam se kada sam se videla u ogledalu. Dosta godina kasnije sam rodila još jedno dete, na zakazani hladni carski rez. Izvinite, ali meni je oporavak od carskog reza bio mačiji kašalj u odnosu na pretporodjajni bol i 6h neprestalnih kontrakcija. Nikada u životu nisam iskusila veću traumu a preživela sam svašta. Ponavljam, tekst je delo nekog ko pojma nema i ko misli da je razmaženost ta koja odvaja osetljive od neosetljivih na bol. Površno.
Ranije,kad neka porodilja pocne da se dere,dera,vice,vika a sve u cilju stavljanja sebe u prvi plan,ne misleci u tom trenutku ni na bebu koju nosi ni na ostale porodilje,ni na ekipu koja obavlja porodjaj,doktor je posezao za stari narodnim lekom a to je Shamar,
Sram vas bilo zbog ovog teksta!
Bas, sram te bilo.