U jeku borbe za natalitet, mnoge porodilje smatraju da im primenom Zakona o finansijskoj podršci porodici država umesto da im pomaže – gura ruku u džep.
“Skandalozno je blaga reč kada je u pitanju ovaj problem. Ugrožene su mnoge porodice…Namerno kažem porodice jer mama u nekim porodicama jedina doprinosi. Ako njoj umanjimo primanja drastično, to će uticati na njihov budžet i to kada im je najpotrebniji“, kaže Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala Bebac.
Kako ističe, licemerno je to što je sve, kako kaže, predstavljeno kao neka podrška porodici. Dodatnu zabunu, naglašava ona, unose oni koji ne znaju razliku između trudničkog i porodiljskog bolovanja.
Mario Reljanović, iz Instituta za uporedno, pravo kaže da je ranije trudnica morala da bude zaposlena 6 meseci da bi dobila potpunu naknadu, dok je danas ceo sistem drugačiji. Kako ističe, najveća razlika je što se računa prosek 18 meseci, bez obzira na to da li je neko radio mesec ili svih tih 18 koji se sabiraju.
Mario Reljanović kaže da su u spornom zakonu prisutne i neke odredbe diskriminatorske prirode: “Na primer, za poljoprivredne osiguranice traži se prosek zarada u poslednjih 24 meseca bez ijednog obrazloženja. Loše je regulisano iz nepoznatog razloga”.
U medijima su posebnu pažnju izazvali i slučajevi u kojima su trudnice dobijale rešenja na 900 dinara. Sagovornici Jutarnjeg programa TV Prva kažu da je to moguće.
“Imali smo i rešenje gde je jedna žena prosto odbijena“, kaže Jasmina.
“Takođe, tačno je da je sada povećan broj korisnika, vi sada ne morate da budete u radnom odnosu da biste ostvarili ovo pravo, aukupna masa za ovu svrhu je smanjena. Bukvalno, država trenutno štedi na trudnicama“, kaže Mario Reljanović.
Mihnjak poručuje da bi mogao da se napravi takav sistem koji bi odgovarao svima, i da država mora da stimuliše poslodavce da prime trudnicu u radni odnos.
“Sve žene koje nemaju tih 18 meseci sada su oštećene. Država je htela ovim da zaštiti sebe i sramotno je da su optužili majke da su one zapravo htele da prevare državu“,dodaje ona.
Sagovornici ističu da je problem što nema donjeg limita, i misle da su u ministarstvu shvatili da je donet loš zakon. Takođe, nije dobro, smatraju, ni to što je gornja granica, odnosno maksimum naknade – 150.000 dinara.
“Žene na visokim pozicijama, koje rade u takvim sektorima, koje navodno želimo da zadržimo ovde, su takođe oštećene. Njima će sada biti uskraćeno nekih 30.000 dinara. Jer prosek njihove zarade je na primer 180.000 dinara, a pošto je ograničenje 150.000, jasno je“, kaže Jasmina.
Izvor: B92
