Govoreći o nekim uobičajenim traumama od kojih deca pate, Prijanka Kapor, viši klinički psiholog, kaže: „Vidim decu koja prolaze kroz zanemarivanje, psihičko, fizičko ili seksualno zlostavljanje. Ovome dodajte nasilje u školi ili zajednici, svedočenje nasilju kod kuće, ozbiljne nesreće, po život opasne bolesti njihovih voljenih, iznenadni ili nasilni gubitak voljene osobe, maltretiranje ili rasizam, prirodne katastrofe“.
Kako objašnjava, trauma može da bude posledica jednog događaja ili ponavljanja traumatskih iskustava. Odgovor deteta na traumatski događaj biće jedinstven, zavisno od njegovih godina ili nivoa razvoja. I tu uloga roditelja postaje još presudnija. Naime, čak i kada dete više nije u opasnosti, njegovo telo ostaje u takozvanom stanju pripravnosti, oslobađajući hormone stresa u telu što ometa njegovu sposobnost da obraća pažnju, spava ili ima društvene interakcije s drugima.
Uobičajeni znakovi traume
Trauma se može manifestovati na različite načine zbog čega je bitno poznavati znakove traume kod dece, budući da efekat nerešene traume može da traje godinama, kaže psihologi. Roditelji često propuštaju neke očigledne pokazatelje kao što su:
- poteškoće s koncentracijom i sa spavanjem
- nagle promene telesne težine
- frustracije
- problemi s ishranom
- intenzivni izlivi besa
- povučenost
- prepuštanje dnevnom sanjarenju
Šta roditelji mogu da urade?
Roditelji mogu da osiguraju siguran prostor za dete preduzimanjem sledećih koraka, prema Prijanki Kapor, prenosi „Index.hr“. To su prihvatanje detetovih emocija i ponašanja, strpljivo slušanje, uočavanje suptilnih promena u ponašanju, izbegavanje bilo kakvog osuđivanja i pokazivanje saosećanja. Isto tako, psiholog objašnjava da je važno detetu dati do znanja da ćete uvek biti uz njega, bez obzira na sve.
Piše:Stefana Pavlović
Izvor: Žena
