Iako trauma iz detinjstva može uticati na ljude na mnogo načina, terapeuti i psiholozi se slažu da postoje određeni znaci koji su zajednički ljudima sa sličnim borbama.
Dva su znaka koji otkrivaju da je neko imao teško detinjstvo:
Preterano su svesni raspoloženja i emocija drugih ljudi
„Hipervigilencija“ je odbrambeni mehanizam za decu iz nestabilnog porodičnog okruženja jer često moraju da posmatraju svoju okolinu kako bi procenili sopstvenu bezbednost i udobnost među ljudima oko sebe.
Bilo da se radi o prepoznavanju raspoloženja svojih roditelja ili razumevanju atmosfere u dnevnoj sobi pre ulaska, nisu se fokusirali na sopstvena osećanja i potrebe.
„Zato se mnogi od nas bore sa socijalnom anksioznošću. Kada smo u grupi ljudi, sva naša energija se troši na prilagođavanje tuđim mislima ili brigu o tome šta drugi misle o nama, umesto da se fokusiramo na sopstveni unutrašnji svet“, rekao je psiholog dr Nikol LePera na TikToku, prenosi Index.hr.
Takođe, kratkoročna društvena tolerancija može biti znak da trauma iz detinjstva još uvek utiče na sposobnost osobe da ostane prisutna tokom interakcije sa drugima.
Muče se sa posvećenošću u romantičnim vezama ili se prebrzo zaljubljuju
Prema mišljenju stručnjaka, traume iz detinjstva se manifestuju i u odnosima čoveka u odraslom dobu. Bilo da se radi o brakovima, dugotrajnim vezama, povremenim ili povremenim vezama, takvi ljudi se bore sa balansiranjem.
Često su odvojeni od sopstvenih emocija, osećanja i potreba, što im otežava pronalaženje ispunjavajućih odnosa ili održavanje zdravih odnosa.
„Definitivni simptom traume iz detinjstva je pokušaj da teška osoba bude dobra prema nama. U odraslom dobu, njihovi odnosi se svode na pokušaj da ta disfunkcionalna, štetna, teška i toksična osoba bude dobra prema njima“, rekao je terapeut za traumatologiju iz detinjstva Patrik Tihan u razgovoru sa dr Ramani na TikTok-u.
S druge strane, neki odbijaju da se potpuno posvete partneru ili vezi, više brinući o očuvanju sopstvenog mira nego da eksperimentišu ili izražavaju svoja osećanja. Ovo ne samo da izaziva izolaciju, već i sprečava ljude da zacele te rane iz detinjstva.
Suočavanje sa traumama iz detinjstva i prepoznavanje njihovih suptilnih efekata na odnose odraslih i emocionalno zdravlje ključno je za prekid ciklusa bola i stvaranje ispunjenijeg života.
Izvor: N1
