Roditelji su raspustili decu iz različitih razloga. Nije važno da li je to nezrelost, neodgovornost, razvod ili bolest.
Piše: Branko Dragaš
Raspuštena deca imaju rapuštene roditelje.
Koji ne vaspitavaju svoju podivljalu decu.
Roditelji su raspustili decu iz različitih razloga.
Nije važno da li je to nezrelost, neodgovornost, razvod ili bolest.
Važno je da to stanje deca vešto koriste za svoj bezobrazluk.
Raspuštena deca su velika opasnost za vaspitanu decu.
Opasnost su jer maltretiraju i ponižavaju decu dobrih roditelja.
Vaspitana deca ne mogu sama da se odupru prostakluku raspuštene dece.
Ne mogu jer su vaspitana i zato se u strahu povlače.
Tako počinje kvarenje društva.
Nastavnici u školi ne mogu sami da obuzdaju raspuštenu decu.
Ne mogu jer se direktno izlažu sukobu sa njima.
U tom sukobu nastavnici nemaju otvorenu i sigurnu podršku države.
Nekada su to imali.
U zaštiti ljudskih prava potpuno su obesmišljena ugrožena prava.
Ako vas neko, recimo, maltretira, proganja ili nasrće na vas, policija ne može ništa da uradi da vas zaštiti.
Potrebno je da se krivično delo dogodi da bi policija delovala po zakonu.
Nema preventivnog delovanja.Odnosno, potrebno je da žrtva nastrada.
Kada se to dogodi, žrtvi policija više nije ni potrebna.
Isti slučaj je i sa školom.
Raspuštena deca mogu da zlostavljaju sve u školi.
Ispada da su raspuštena deca neukrotiva i da im niko ništa ne može.
Ko će da se suprostavi toj raspuštenoj deci?
Roditelji vaspitane dece moraju da stanu u odbranu svoje dece.
Oni nemaju drugog izbora. Ne mogu da dozvole da im deca pate.
Oni ne mogu da čekaju da prorade institucije sistema.
Sistema koji ne funkcioniše i koji stvara raspuštene roditelje.
Koji,opet, odgajaju svoju raspuštenu decu.
Roditelji vaspitane dece moraju da se udruže i organizuju.
Pojedinačna borba je uzaludna.
Pojedinačnom borbom ne može da se menja sistem.
Pojedinačnom borbom ne mogu da se pobede raspuštena deca.
Niti njihovi roditelji.
Pojedinačnom borbom se uzaludno nerviramo.
Kada je društvo u raspadu, onda smo prinuđeni da se udružujemo.
Primorani smo da se organizujemo.
Nemamo izbora.
Borba je naša sa životom skopčana.
I našu decu učimo da se brane.
To će im trebati u sve okrutnijem i sebičnijem društvu.
Roditelji vaspitane dece to moraju da, napokon, shvate.
Izvor: Dragas.biz
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Deci se u 21. veku – ne prigovara
Parkovi su namenjeni deci i deci je mesto u parkovima. Da je parkova premalo, svedoči činjenica da su prepuni, a na jednu spravu, posebno ako je neka nova, neobična i...
Predstavljana knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas
U Klubu – knjižari – galeriji Glasnik, u utorak 12. juna, predstavljana je knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas Jovane...
Tibetanski pogled na vaspitanje dece
Osnovna pravila tibetanskog vaspitanja: Najvažnije od svega – nema ponižavanja ni telesnog kažnjavanja. Jedini razlog što neki biju decu je taj, što ona ne mogu da im uzvrate. Prvi period: do...
Dečija filozofija i muzika za sve uzraste
Let us go to the shore; there the waves will kiss our feet. With mysterious sadness the stars will shine down on us.* Aleksey Pleshcheyev Deca, kada su sasvim...
Nema komentara.