Roditelji su raspustili decu iz različitih razloga. Nije važno da li je to nezrelost, neodgovornost, razvod ili bolest.
Piše: Branko Dragaš
Raspuštena deca imaju rapuštene roditelje.
Koji ne vaspitavaju svoju podivljalu decu.
Roditelji su raspustili decu iz različitih razloga.
Nije važno da li je to nezrelost, neodgovornost, razvod ili bolest.
Važno je da to stanje deca vešto koriste za svoj bezobrazluk.
Raspuštena deca su velika opasnost za vaspitanu decu.
Opasnost su jer maltretiraju i ponižavaju decu dobrih roditelja.
Vaspitana deca ne mogu sama da se odupru prostakluku raspuštene dece.
Ne mogu jer su vaspitana i zato se u strahu povlače.
Tako počinje kvarenje društva.
Nastavnici u školi ne mogu sami da obuzdaju raspuštenu decu.
Ne mogu jer se direktno izlažu sukobu sa njima.
U tom sukobu nastavnici nemaju otvorenu i sigurnu podršku države.
Nekada su to imali.
U zaštiti ljudskih prava potpuno su obesmišljena ugrožena prava.
Ako vas neko, recimo, maltretira, proganja ili nasrće na vas, policija ne može ništa da uradi da vas zaštiti.
Potrebno je da se krivično delo dogodi da bi policija delovala po zakonu.
Nema preventivnog delovanja.Odnosno, potrebno je da žrtva nastrada.
Kada se to dogodi, žrtvi policija više nije ni potrebna.
Isti slučaj je i sa školom.
Raspuštena deca mogu da zlostavljaju sve u školi.
Ispada da su raspuštena deca neukrotiva i da im niko ništa ne može.
Ko će da se suprostavi toj raspuštenoj deci?
Roditelji vaspitane dece moraju da stanu u odbranu svoje dece.
Oni nemaju drugog izbora. Ne mogu da dozvole da im deca pate.
Oni ne mogu da čekaju da prorade institucije sistema.
Sistema koji ne funkcioniše i koji stvara raspuštene roditelje.
Koji,opet, odgajaju svoju raspuštenu decu.
Roditelji vaspitane dece moraju da se udruže i organizuju.
Pojedinačna borba je uzaludna.
Pojedinačnom borbom ne može da se menja sistem.
Pojedinačnom borbom ne mogu da se pobede raspuštena deca.
Niti njihovi roditelji.
Pojedinačnom borbom se uzaludno nerviramo.
Kada je društvo u raspadu, onda smo prinuđeni da se udružujemo.
Primorani smo da se organizujemo.
Nemamo izbora.
Borba je naša sa životom skopčana.
I našu decu učimo da se brane.
To će im trebati u sve okrutnijem i sebičnijem društvu.
Roditelji vaspitane dece to moraju da, napokon, shvate.
Izvor: Dragas.biz
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Majke dve direktorke i jedne doktorke daje svoj recept za podizanje uspešne dece
Jedna ćerka joj je direktorka kompanije YouTube, druga je profesor pedijatrije a treća suosnivač i direktor biotehnološke kompanije 23andMe. Ester Vojcicki objašnjava kako je vaspitala ćerke koje su stigle na...
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Nema komentara.