Roditelji su raspustili decu iz različitih razloga. Nije važno da li je to nezrelost, neodgovornost, razvod ili bolest.
Piše: Branko Dragaš
Raspuštena deca imaju rapuštene roditelje.
Koji ne vaspitavaju svoju podivljalu decu.
Roditelji su raspustili decu iz različitih razloga.
Nije važno da li je to nezrelost, neodgovornost, razvod ili bolest.
Važno je da to stanje deca vešto koriste za svoj bezobrazluk.
Raspuštena deca su velika opasnost za vaspitanu decu.
Opasnost su jer maltretiraju i ponižavaju decu dobrih roditelja.
Vaspitana deca ne mogu sama da se odupru prostakluku raspuštene dece.
Ne mogu jer su vaspitana i zato se u strahu povlače.
Tako počinje kvarenje društva.
Nastavnici u školi ne mogu sami da obuzdaju raspuštenu decu.
Ne mogu jer se direktno izlažu sukobu sa njima.
U tom sukobu nastavnici nemaju otvorenu i sigurnu podršku države.
Nekada su to imali.
U zaštiti ljudskih prava potpuno su obesmišljena ugrožena prava.
Ako vas neko, recimo, maltretira, proganja ili nasrće na vas, policija ne može ništa da uradi da vas zaštiti.
Potrebno je da se krivično delo dogodi da bi policija delovala po zakonu.
Nema preventivnog delovanja.Odnosno, potrebno je da žrtva nastrada.
Kada se to dogodi, žrtvi policija više nije ni potrebna.
Isti slučaj je i sa školom.
Raspuštena deca mogu da zlostavljaju sve u školi.
Ispada da su raspuštena deca neukrotiva i da im niko ništa ne može.
Ko će da se suprostavi toj raspuštenoj deci?
Roditelji vaspitane dece moraju da stanu u odbranu svoje dece.
Oni nemaju drugog izbora. Ne mogu da dozvole da im deca pate.
Oni ne mogu da čekaju da prorade institucije sistema.
Sistema koji ne funkcioniše i koji stvara raspuštene roditelje.
Koji,opet, odgajaju svoju raspuštenu decu.
Roditelji vaspitane dece moraju da se udruže i organizuju.
Pojedinačna borba je uzaludna.
Pojedinačnom borbom ne može da se menja sistem.
Pojedinačnom borbom ne mogu da se pobede raspuštena deca.
Niti njihovi roditelji.
Pojedinačnom borbom se uzaludno nerviramo.
Kada je društvo u raspadu, onda smo prinuđeni da se udružujemo.
Primorani smo da se organizujemo.
Nemamo izbora.
Borba je naša sa životom skopčana.
I našu decu učimo da se brane.
To će im trebati u sve okrutnijem i sebičnijem društvu.
Roditelji vaspitane dece to moraju da, napokon, shvate.
Izvor: Dragas.biz
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?
Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...
Pogledajmo se u ogledalu – ipak je i do nas
Piše Ljubinka Boba Nedić Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je. Da će to dovesti do dalekosežnih posledica, moglo se naslutiti. Da će se to dogoditi ovako...
“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta
'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Nema komentara.