Redosled rođenja dece utiče na njihov kasniji život

Marej Bover, čuveni porodični terapeut je imao običaj da govori "nijedan pojedinačni podatak nije važniji od reda rođenja osoba u sadašnjoj porodici i prošlim generacijama."

„Mali svet detinjstva sa svojim poznatim okruženjem je model velikog sveta“… Karl Jung

Sigmund Frojd je bio prvi psihoterapeut koji je napisao: „Detetov red rođenja u porodici ima veliki uticaj na kurs njegovog kasnijeg života.“
Vaš red rođenja i pol određuju u velikoj meri kako se drugi članovi porodice odnose prema vama, kao i kako vas tretiraju. To sa svoje strane utiče na to kako vi o sebi razmišljate i kako se ponašate prema drugim ljudima, kako u okviru svoje porodice tako i van nje. Naša porodica je učionica u kojoj učimo kako da se ponašamo u svetu. Naša iskustva kod kuće takođe utiču na naša očekivanja i procene kako situacija tako i odnosa. Reagovaćemo na isti način na mnoštvo događaja tokom ostatka života na način na koji smo reagovali na njih u porodici. Iskustva reda rođenja i pola utiču pre svega na naše socijalno ponašanje – i na uloge supruge, roditelja, prijatelja kao i na sve druge socijalne odnose u koje ulazimo.

„Vaš red rođenja i pol određuju u velikoj meri kako se drugi članovi porodice odnose prema vama, kao i kako vas tretiraju. To sa svoje strane utiče na to kako vi o sebi razmišljate i kako se ponašate prema drugim ljudima, kako u okviru svoje porodice tako i van nje.“

Alfred Adler na o redu rođenja rekao: „Ne treba da nas iznenadi saznanje da ljudi ne menjaju svoje stav prema životu nakon svog detinjstva, iako se on u odraslom dobu izražava na drugačije načine u poređenju sa detinjstvom.“

„Mali svet detinjstva sa svojim poznatim okruženjem je model velikog sveta“ su reči Karla Junga u vezi uticaja reda rođenja na kasniji život osobe.

Zbog toga je važno biti svestan kako naša pozicija u porodici i naša rana iskustva u vezi sa tim su nas oblikovala kao ličnost kao i naše odnose sa drugim ljudima. Marej Bover, čuveni porodični terapeut je imao običaj da govori „nijedan pojedinačni podatak nije važniji od reda rođenja osoba u sadašnjoj porodici i prošlim generacijama.“

Kada se uzmu u obzir svi drugi faktori, osobine koje određuje red rođenja se zasnivaju na sledećih 5 okolnosti pri rođenju:

  • Red rođenja, da li ste prvo, drugo ili poslednje dete
  • Pol deteta
  • Broj godina između rođenja braće i sestara
  • Pol braće i sestara
  • U nešto manjem obimu, red rođenja roditelja, pre svega onog koji je istog pola kao i vi.

Značaj najstarijeg deteta

Kada je u pitanju razlika u godinama između rođenja braće i sestara, važi osnovno pravilo što je manji broj godina u pitanju je veći uticaj braće i sestara jednih na druge. Ako je ta razlika veća od 6 godina, tada će deca imati mnoštvo karakteristika jedinaca, u kombinaciji sa karakteristikama svog reda rođenja. Zato imajte ovu informaciju na umu kada čitate svoj red rođenja.

Takođe je interesantan nalaz da ako se poklapaju vaš red rođenja u porodici sa redom rođenja vašeg istopolnog roditelja, imaćete više karakteristika tog reda rođenja nego ako vaš istopolni roditelj ima različit red rođenja od vašeg. Jedinci, pošto nemaju braću i sestra da se sa njima upoređuju će razviti karakteristike roditelja istog pola u većoj meri od dece sa braćom i sestrama. Jedinica čija majka je najstarija u svom redu rođenja će najverovatnije biti više ozbiljna i akademski nastrojena od jedinice čija je majka najmlađa i samim tim razigranija i veselija.

Od najstarijih vremena najstarije dete u porodici ima poseban značaj. Taj poseban značaj se odnosio kako na nasleđivanje kraljevstva tako i na njihovo prinošenje kao žrtve u religioznim obredima, što predstavlja dobru metaforu za izmešane blagoslove koje prate nastariju decu.

„Od najstarijih vremena najstarije dete u porodici ima poseban značaj. Taj poseban značaj se odnosio kako na nasleđivanje kraljevstva tako i na njihovo prinošenje kao žrtve u religioznim obredima, što predstavlja dobru metaforu za izmešane blagoslove koje prate nastariju decu.“

Najstarije dete – prvo dete – je kao prva ljubav. Taj odnos se nikada više ne može ponoviti. Nabijen je divljenjem i čuđenjem o tome šta su roditelji doneli na ovaj svet. Čak i kada neko drugo dete postane omiljeno nekom roditelju odnos sa prvim detetom će i dalje biti intenzivniji od tog odnosa.

Tokom prvih nekoliko godina najstarije dete doživljava potpunu, nepodeljenu roditeljsku pažnju, ljubav, strahove i očekivanja. Čak je to tačno i za period trudnoće sa prvim detetom. Ona je praćena većim uzbuđenjem i strepnjom nego naknadne trudnoće. To nije potpuno nezasnovano, jer je dokazano da se prvorodke obično u proseku porađaju oko 14 časova u poređenju sa drugorotkama kod kojih je dužina trajanja porođaja u proseku 8 sati.

Roditelji su skloniji da svoje provorođeno dete vide kao produžetak sebe samih pa vrše pritisak na njih da budu uspešni. To se obično vidi kroz činjenicu da najstarija deca prva prohodaju, progovore i brže savladaju kontrolu stolice od kasnije dece u porodici.

Eksperiment: prvo dete

Međutim, prvo dete je takođe i veliki eksperiment. Roditelji uglavnom ne znaju kako se treba ponašati kao roditelj. Zbog nedostatka iskustva i znanja prvorođeno roditeljstvo je obično napetije i stresnije za same roditelje a samim tim i za decu. Obično su roditelji ili previše zaštitnički raspoloženi prema prvorođenima ili su previše popuštajući u samom vaspitanju a u isto vreme su veoma zahtevni i imaju velika očekivanja zbog kojih kažnjavaju decu ako ih ne ispune.

I baš kada se prvorođena deca naviknu na taj izuzetni i povlašćeni status kod svojih roditelja, rodi se nova beba. Ako se to desi u periodu kada prvorođeno dete ima između 18 meseci do 4-5 godina, to je jako veliki šok za najstarije dete. Nakon 5-te godine života, prvorođeno dete ima svoje mesto u spoljašnjem svetu kao i dobro ustanovljen identite, pa je u manjoj meri zastrašeno pridošlicom.

„Obično su roditelji ili previše zaštitnički raspoloženi prema prvorođenima ili su previše popuštajući u samom vaspitanju a u isto vreme su veoma zahtevni i imaju velika očekivanja zbog kojih kažnjavaju decu ako ih ne ispune.“

Ono što prvorođena deca tada otkriju je da su roditelji iznenada mnogo manje dostupni i manje zainteresovani za njih, a istovremeno se njihovo ponašanje strožije kažnjava i izgleda kao da sasvim iznenada roditeljska ljubav od bezuslovne postaje uslovna.

Najstarija deca koja dobro prođu kroz taj životni period su obično ona koja se na kvalitetniji način povežu sa ocem. Obično su najstarija deca prilično zbunjena dolaskom nove bebe. Sve se menja, a oni ne razumeju zašto. U prvom trenutku se osećaju napušteno i kao posledica toga osećaju ljubomoru. Bez obzira koliko su dobro roditelji pripremili dete za pridošlicu, prvorođeni obično ne vide razloga za novu decu u porodici, i pitaju se zašto nisu bili dovoljni svojim roditeljima i zašto im je trebala nova beba?

Tada prvorođena deca pribegavaju najčešćem obrazcu vraćanja roditeljske pažnje na sebe: pokušavaju veoma naporno da budu dobri (čak perfektni) da bi ih roditelji više voleli od zamene. Pomažu sa bebom, mogu čak u ekstremnim situacijama postati roditeljske zamene. Roditelji to sa svoje strane podržavaju pohvalama i nagradama i iako su ostvarili svoju nameru – vraćanje roditeljske ljubavi i pažnje – cilj je ostvaren plaćanjem određene cene a ona se sastoji u tome što su postali – dobri, mirni, odgovorni, negujući, odrasli, itd. Na taj način prvorođena deca uče da je način da se dobiju nagrade od roditelja ponašanje koje se od njih očekuje – da postanu „odrasli“ od pomoći. Na taj način uče da se identifikuju sa roditeljima kao način razlikovanja od plačljive bebe.

Kada je beba različitog pola od prvorođenog deteta, negativne reakcije obično nisu tako dramatične, u mnogo manjem stepenu se osećaju ugroženo. Ako su svi mlađi potomci suprotnog pola od prvorođenog imitiranje odraslih u ponašanju će biti blaže. Na primer, najstariji brat je prema svojim sestrama nežniji i pažljiviji nego najstariji brat prema svojoj braći.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Pogled kroz ključaonicu braka: Uvek je “onaj drugi” više kriv

“Kada bi on samo manje radio, kada bi ona samo manje komentarisala, kada bi njena mama ređe dolazila, sve bi bilo, da ne kažem - banja”. U realnosti, i kada zagrebemo dublje, postoji mnogo toga što nije tako jednostavno, evidentno i podrazumeva odgovornost i analizu ponašanja oba supružnika. - Piše Ana Jokić, psihoterapeut

Bonton na plaži – nepisana pravila lepog ponašanja koja su u trendu svake godine

Ovo su nepisana bonton pravila na plaži koja bi trebalo da važe za sve, a najbolje da pokažete svojim primerom

Najmudrija srpska poslovica koju treba ponavljati deci tokom odrastanja

Naš narod je bogat narodnim umotvorinama i poslovicama koje se tradicionalno prenose, ali postoji jedna srpska poslovica koju bi trebalo češće ponavljati

Upisna groznica trese Ekonomski fakultet i Psihologiju, pad interesovanja za IT smerove

Godinama unazad slušamo priče o velikom interesovanju za IT smerove na fakultetima čija diploma vrlo brzo nakon završenih studija donosi unosne zarade. Međutim, ove godine je situacija nešto drugačija - beleži se pad onih koji bi da budu programeri u odnosu na ranije, a stručnjaci imaju objašnjenje.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img