Tehnologija – posebno tehnologija uređaja na ekranu – je sastavni deo naše svakodnevice i pruža deci priliku da uče i rastu. Ali mnoga deca preteraju u vremeenu koje provedu na ekranima a tako se povećava rizik od gojaznosti, navodi se u novom izveštaju koju je objavilo Američko udruženje za srce i koje je objavljeno u časopisu Circulation. U izveštaju se napominje da je vreme koje deca provedu ispred ekrana povezano sa većim pasivnim ponašanjem (takođe bilo kojim oblikom lenjosti), što može doprineti težini i zdravstvenim problemima.
Panel stručnjaka razvio je ovaj izveštaj na osnovu naučne literature poslednjih 20 godina, koja se gotovo u potpunosti zasnivala na vremenu ispred ekrana o kome su sami izveštavali. Podaci nisu potvrđivali vrstu uređaja ili kontekst u kojem je korišćen, tako da studije nisu dizajnirane da pokažu uzrok i posledice. Bez obzira na to, istraživači su otkrili da je, gledanje televizije na stvarnim televizorima smanjilo, dok se vreme koje deca provode gledajući sadržaj na raznim drugim visokotehnološkim uređajima povećalo. Trenutne procene su da deca od 8 do 18 godina dnevno provode više od 7 sati na ekranima.
Iako je potrebno više istraživanja, dr. Tracie A. Barnett, istraživačica iz INRS-Instituta Armand Frappier i istraživačkog centra Univerzitetske bolnice Sainte-Justine, u Montrealu, Kanada, i predsedavajuća grupe za pisanje govori o vezama između ekranskog vremena i gojaznosti u saopštenju za štampu AHA: „Iako mehanizmi koji povezuju ekransko vreme sa gojaznošću nisu u potpunosti jasni, postoje stvarna zabrinutost da ekrani utiču na ponašanje u ishrani, verovatno zato što se deca„ prilagode “i ne primete kada su sita, kad jedu ispred ekrana. Takođe postoje dokazi da ekrani narušavaju kvalitet spavanja, što takođe može povećati rizik od gojaznosti “.
Ona kaže za Parents.com da su hormonalni poremećaji koji se javljaju bez adekvatnog sna i povećane izloženosti reklamiranju hrane koja utiče na ponašanje mogu biti dva druga faktora u igri.
Takođe, napominje se da je količina vremena koje su roditelji proveli zalepljeni na svojim uređajima glavni faktor rizika za vreme koje će dete provesti na ekranu.
„Ponašanje roditelja će se ponoviti kod dece“, kaže Barnett. “Postoje studije koje pokazuju kada u kući postoje dogovori ili kada je to okruženje organizovano na način da ograniči pristup ekranima, da će potrošnja vremena na ekranu opadati. Pored toga, ti dogovori moraju biti sprovedeni. To su stvari o kojima se može razgovarati u porodici. Koja su razumna ograničenja koja treba postaviti? Ne pokušavamo da minimalizujemo uređaje sa ekranom, ali postoje slučajevi i prilike koji bi trebalo svi da budu bez ekrana. ”
Konkretno, ona se zalaže za iznošenje ekrana iz spavaćih soba kako bi se spavanje moglo lakše postići i što dalje od trpezarijskog stola, tako da vreme obroka može biti povezano sa komunikacijom licem u lice. I što više vremena provedete na otvorenom, to bolje.
Na kraju, Barnett se nada da ovaj izveštaj diže svest o ovom pitanju i osnažuje roditelje. „Mislim da imaju veliku moć i autoritet nad onim što se dešava u domaćinstvu, posebno nad mlađom decom“, kaže ona. “Mislim da njihovo ponašanje može poslati snažnu poruku i možda ponekad nisu ni svesni sopstvenog prekomernog vremena na ekranu. To se čini kao osnovni alat. Svi se možemo navući; to je sveprisutno – gotovo kao dodatak svuda. Ali ovi uređaji mogu imati te negativne uticaje na vaše vežbanje sa detetom, na njegove društvene odnose, na vreme provedeno na otvorenom, na kvalitet njihovog sna, na ishranu. Efekti su dalekosežni i dalekosežni, tako rano, ove navike treba nadgledati “.
Trenutne preporuke AAP-a navode da deca mlađa od 18 meseci ne treba da imaju vreme za korišćenje ekrana, a od 18 meseci do 2 godine učestvuju samo u video ćaskanju. Pored toga, deca mlađa od 5 godina trebalo bi da imaju samo jedan sat vremena korišćenja ekrana, a deca starija od 6 godina trebalo bi da imaju dosledna ograničenja.
Slično tome, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) savetuje da nema ekrana u bilo kom svojstvu za decu mlađu od 1 godine, kao ni pasivno vreme ispred ekrana (poput gledanja televizije) kod dece između 1 i 2 godine.
Izvor: Moj pedijatar
