Roditelji, treba li JA da sklanjam vaše dete kada staje u red ispred mog?!

Treba li ja da otimam iz ruku vašem detetu kada neće mome da vrati igračku? Treba li ja da intervenišem nad vašim detetom kada udara moje?

Park, scena 1: Devojčica od možda godinu i po, nespretno se kreće, cucla u ustima, jedva ustaje kada padne. Majke, oca, bake… nigde. Dete kreće ka ulici. Neke dve ženice sede na udaljenoj klupi. Okrenute leđima! Istrčavaju nepoznati ljudi i hvataju tuđe dete da ne izađe na ulicu.

Park, scena 2: Velik i visok tobogan, dece manje, veće, razne, i gužva na penjanju ali ne spušta se niko. Razlog – nekoliko dečaka se dosetilo da blokira tunel i izmišlja ne znam koje uslove da bi neko prošao. Deca plaču, neki ne umeju da se vrate, a roditelji čuče pred tunelom iz koga niko ne izlazi. Ali oni roditelji koji se čekaju, mirno piju svoje kafe, ne vide i ne čuju.

Park, scena 3: Dečak je ušao u autić-vozalicu, ubacio žeton i započeo vožnju. Tu prilazi nešto stariji dečak i ovaj manji mu, uz odobravanje majke, govori da želi sam da se vozi. Potpuno legitimno, dete je platilo svoju vožnju. Veliki dečak ne mari. Ulazi, udara po volanu i lupa nogama. Mlađe dete kreće da plače i želi da izađe. Dete izlazi, plače, to traje, ali roditelj koji treba da se pojavi, ne pojavljuje se.

Park, scena 4: Mama kaže da se kreće kući. Devojčica od 3-4 godine traži svoju loptu, i vidi da je drži druga, jako mala devojčica. Prilazi joj i traži svoju loptu. Deca imaju pravo da uzmu svoje stvari nazad kada god požele. Dete se mršti i grli loptu. Majka pogledom traži nekoga ko čuva ovo dete, uverena da roditelji to gledaju i već su se uputili da loptu vrate. Nema nikoga. Devojčica ponovo pokuša da uzme svoju loptu, malecka je još jače steže i počinje da plače. Mama ne zna kud će, žuri da krene, a odrasle osobe da joj se obrati nema.

Park, scena 5: Redovna u svakom parku. Dete na ljuljašci, dok drugo protrčava tu ispred, iza, u dometu ljuljaške. Kažeš mu – pazi, udarićeš se… ono se na tren uplaši, i kako je deci pažnja kratkog daha, ponovo se nađe tu negde. Nema roditelja da ga skloni. I tako gledaš kako će tvrda ljuljaška u zamahu ne-smem-ni-da-pomislim-koliko-jezivo da razbije glavu drugom detetu.

Pa vas pitam, roditelji – treba li ja da sklanjam vaše dete kada staje u red ispred mog? Treba li ja da otimam iz ruku vašem detetu kada neće mome da vrati igračku? Treba li ja da intervenišem nad vašim detetom kada udara moje? Treba li ja da izvlačim vaše dete iz autića da bi moje dete moglo da završi svoju vožnju? Treba li da gledam kako se vaše dete povređuje jer se moje zabavlja onako kako je i predviđeno da se zabavlja?

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: