Ršum je oduvek branio teoriju da su deca narod poseban i nikada nije prestao da veruje da su ukras sveta. A da li je razmazio svojih troje? Ili tek to čini sa četvoro unučića?
– Mnogo sam radio i odsustvovao od kuće dok su moja deca odrastala, pa su ona više mamina. Ali, generalno mislim da mališane treba malo razmaziti. Ne treba biti strog i rigidan roditelj, nego ih treba razumeti. I kada su nestašna i kada su plaha, treba ih pustiti da naprave neku štetu i da potroše snagu. To je dečje. Razgovarajte sa njima još dok su u stomaku. Verujte mi, sve će vas razumeti – kaže ovaj otac i deda, ne krijući da je ponosan na ono što njegov sin Vuk Ršumović trenutno postiže u svetu filma i televizije.
Ršumovo mesto boravka je – slobodna teritorija. Na tridesetak kilometara od Beograda, izgradio je svoj svet. Tu, među vevericama, paucima, sovama i mravima, napisao je knjige „Vidovite priče” i „Vid iz Talambasa”, a do Nove godine završiće i treću. Tu se, u olovci, svakog dana rađaju njegovi dnevnički zapisi u koje beleži misli, događaje, osećanja. Pokušava da shvati šta čvorci misle o ljudima ili, dok ispija kafu, „prisluškuje” cvrkute slavuja. Zanima ga o čemu razgovaraju, pa kada uspe da razotkrije, zapiše.
– Uglavnom su to ljubavni dijalozi. Jer ljubav vlada svetom, ona je imperativ postojanja, ali mi to uporno ignorišemo. Ona nam postaje sve sporednija stvar, jer dopuštamo da vlada novac. A gde je on, tu je i oružje. Pogledajte šta se dešava oko nas. Osećam užasan strah zbog aktuelnih svetskih nemira i siguran sam da to ne može na dobro da izađe. Problem je što olako zaboravljamo stvari i idemo dalje. Pa mi smo i bombardovanje 1999. godine zaboravili – opominje nenametljivo sagovornik „TV novosti”.
NI OPTIMISTA NI PESIMISTA
Kao neko ko je imao iskustva u upravljanju teatrom, s obzirom na to da ste bili direktor „Boška Buhe” i da ste sada u upravnom odboru, jeste li optimista da će se stvari u srpskoj kulturi popraviti?
– Nemam ja više vremena da budem ni optimista ni pesimista. Ali istina je da nas je u kulturi stigla ona kletva „Dabogda imao, pa nemao”. Nikada nismo imali previše, ali ovo su sada zaista mrvice.
Izvor: Novosti
