3. Kako dete naučiti da bude samostalno?
Doktore, pomozite – otpadoše mi i ruke i noge – sve radim umesto ćerke: ja je češljam, oblačim, obuvam, spremam knjige za školu, stavljam u tanjir, sklanjam tanjir, vodim u školu, dovodim iz škole, ja je kupam i umivam… Ona će pola sata sedeti s nezavezanim pertlama, sve dok ja ne izgubim strpljenje i ne vežem joj ih. Šta da radim, kako da je naučim da bude samostalna?
Odgovor: Što se samostalnosti tiče – kada dete pokušava da uradi nešto samo treba se mešati samo onda kada to ugrožava njegovu ili nečiju bezopasnost i zdravlje. U protivnom, dete treba pustiti da radi sve samo, da greši, pokušava, a kada dobije željeni rezultat treba ga pohvaliti. Naglasak se baca na to što je dete uspelo da to i to uradi samo. To je ključni moment u učenju samostalnosti.
Naravno praksa “nemešanja roditelja” je posebno zgodna kada je dete već upoznalo svet oko sebe i nastoji da sve radi samo. Međutim, ima razne dece – ima dece koja sa deset godina strpljivo čekaju da im mama zakopča dugmad.
Dr Komarovski savetuje kako izbeći viruse
U tom slučaju moramo se obratiti drugačijim zakonima pedagogije, onima koji se svode na to da roditelj ne sme pod uticajem detetovog “neću” odustati od svoje odluke.
–Hoćeš da ideš napolje, ali nećeš da zakopčaš dugmad? Hoćeš da jedeš, ali nećeš da držiš kašiku? Hoćeš da ti guza bude čista, ali nećeš da je obrišeš? Šta da se radi, velike su šanse da ne izađeš napolje, da budeš gladan, da ti guza bude prljava.
To nije surovost već privikavanje deteta na realan život, u kome sutra neće biti mnogo onih koji će u svakom času i bez pogovora njemu biti na raspolaganju.
