Šest saveta kliničkog psihologa kako treba postupati sa nasilnicima

Da biste potukli nasilnike, morate ostati mirni i razmišljati hladnom glavom. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći:

Foto: Freepik

KAKO POSTUPATI S NASILNICIMA

Mnogi su vam već davali savete kako da se ponašate prema nasilnicima. Mama vam je verovatno govorila da ne obraćate pažnju na njih i da će vas oni ostaviti na miru, ali vi toga niste mogli da se pridržavate, a oni vas nisu ostavili na miru. Pratili su vas, bockali, zadirkivali i izazivali sve dok ne osetite da ćete pobesneti ili još gore, rasplakati se. ,,Drvlje i kamenje mogu ti slomiti kosti, ali te reči ne mogu povrediti”, govorila vam je majka. A dok vas je svaka nova uvreda pekla razarajući vam svest, vi ste se pitali na kojoj je to planeti rasla vaša majka. Tata vam je možda rekao da im se suprotstavite. Ako ste poslušali njegov savet, shvatili ste šta znači čisti užas. Vi i nasilnik kružite jedan oko drugoga na igralištu, dok vaš suparnik uživa u tome, a vi sebe još više plašite zamišljajući najstrašniji mogući scenario. Zamenik direktora, koji je i sam pomalo nasilnik, jasno vam je rekao da na tom igralištu ne sme doći do tuče. Ako se potučete, bićete izbačeni. Ako vas neko udari, ne treba da mu uzvraćate. Prijavite se u kancelariju po dalja uputstva.

Kad ste odrasli, verovatno ste u knjižari pretraživali police s knjigama samopomoći u potrazi za nekim korisnijim odgovorima. Knjige vam savetuju da ostanete pribrani. Ne shvatajte bes nasilnika lično, savetuju knjige. Budite odlučni, ali ne i agresivni. To je možda dobar savet, ali ga je teže sprovesti u delo nego uputstva za podešavanje margina u vordu, programu za pisanje. Svako vas savetuje drugačije. Kako da odlučite šta da radite? Sve što ste čuli istovremeno je i tačno i pogrešno. Sve ove strategije mogu da deluju, zavisno od situacije. Ali i ne moraju. Bolje nego da tražite detaljne savete, upamtite samo jedno pravilo: nasilnika nećete potući u prašini igrališta, već u svojoj sopstvenoj glavi. Ako ostanete u kontaktu s mislećim delom svog mozga, čak i ako ste nasmrt preplašeni, pobedi ćete. Najvažnije je ono što se dešava u vašoj glavi. Sve što je potrebno spolja jeste da prekinete drevni hipnotički obrazac tako što ćete uraditi nešto neočekivano.

Za promenu, hajde da razmotrimo ovu situaciju iz nasilnikovog ugla. Pre svega, nasilnici su besni ljudi. Kad biste njih pitali, rekli bi vam da mrze svoj bes. Oni znaju da im on, kao droga i od koje su zavisni, može izazvati srčani napad, uništiti karijeru i rasterati ljude koji su im bliski. Bes jeste zavisnost emocionalog vampira – nasilnika. Oni ne mogu da se zaustave jer ih uvek obuzme nalet hemijskih supstanci u njihovom mozgu. Nasilnici nisu svesni da je bes nešto što oni čine; oni misle da to neko radi njima. Misle da oni samo pokušavaju da gledaju svoja posla, ali onda neki kreten napravi neku glupost koja im pokvari dan. Od tog trenutka, njihovo ponašanje je automatsko. Nasilnici doživljavaju adrenalinski nalet reakcije ,,bori se ili beži”, baš kao i vi, ali oni biraju da se bore. Nasilnici kažu da oni ne žele svađu; reč je samo o tome da ne mogu da dozvole drugima da s njima postupaju kako hoće. Zapravo, kad su besni, a to je najčešće slučaj, oni uopšte ne vide druge ljude osim kao prepreke, ili još gore, kao pretnju svome dostojanstvu. Tokom čitave istorije, najteži oblici nasilja su uvek bili počinjeni u ime odbrane ugleda. Kao što možete da zamislite, s takvim pogledom nasilnici često upadaju u svađe. Zahvaljujući tome, veoma se izvešte u njima. Kad se obični ljudi razbesne, oni nemaju na svet poverenja u sopstvena osećanja i trude se da se uzdržavaju.

S nasilnicima nije tako. Oni se uživljavaju u bes i raspiruju ga što više mogu da bi postigli maksimalan efekat. Kasnije mogu i da zažale, ali u žaru trenutka oni se potpuno prepuštaju primitivnom uzbudenju bitke. Ne samo da se nasilnici prepuštaju uzbudenju, već ga i aktivno izazivaju, bilo da su svesni toga ili ne. Ako pogledate živote nasilnika, videćete da se oni, uvek iznova, veoma trude da izazovu svađe. Mnogi od njih zloupotrebljavaju opojne supstance, što im snižava prag besa. Svi bez razlike, medutim, tvrde da ih uzimaju da bi se opustili. Uvek imajte na umu da se nasilnici svađaju da bi postigli izmenjeno stanje svesti, radije nego da bi vas naterali da bilo šta uradite, Svaki od tri odgovora koje diktiraju primitivni moždani centri za njih je savršeno prihvatljiv. Nasilnici su podjednako srećni ako im se vi usprotivite, pobegnete, ili se zgrčite od straha. Način da ih pobedite jeste da uradite nešto neočekivano, što će nasilnike izbaciti iz njihovog uobičajenog, primitivnog obrasca i naterati ih da razmisle o tome šta se dešava. Oni to mrze, jer im tako kvarite užitak. Naravno, da biste uradili nešto neočekivano, morate biti sposobni da razmišljate usred adrenalinskog naleta.

Primitivni deo vašeg mozga govori vam da su besni ljudi jaki, moćni i opasni. Možda je i tako, ali su oni zapravo i glupi. To važi bez obzira na to koliko su pametni u drugim oblastima svog života. Ako vi koristite misleći deo svog mozga, a oni deluju u skladu s primitivnim nagonima, imate prednost u vrednosti od oko 50 IQ poena. Ako s takvom prednošću ne možete da ih pobedite, stvarno ne treba ni da igrate. Nije, međutim, nimalo lako razmišljati kada vas nasilnik napadne.

Da biste potukli nasilnike, morate ostati mirni i razmišljati hladnom glavom. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći:

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: