Genetika je komplikovan posao. Jedina stvar koju znamo je da smo uvijek priklonjeniji jednom roditelju, što ponovo zavisi od kombinacije gena koju dobijamo preko roditelja.
Piše: Sara Velaga
Kakav otac, takva ćerka ili kakva majka takav sin. Je li to zaista tako i šta se dešava u genetičkim kodovima, kada su oboje roditelja sa smeđim očima, a dobiju dete, koje ima recimo plave? Ne, ne radi se o čuvenom “ličenju na komšiju”, već o igri genetike, koja napravi zanimljive kombinacije hromozoma, čak iako vas dvoje uopšte nemate te karakteristike. O tome šta i kako nasleđujemo od oca i majke, donosimo u nastavku. Istraživanje Stendfordskog Univerziteta pokazuje kako dolazi do nasleđivanja boje očiju, ali i drugih crta i karakteristika.
Osim u nekoliko posebnih slučajeva, nije posebno predodređeno šta vam koji roditelj daje, odnosno šta od koga nasleđujete. Ako se radi o dominantnim genima, oni će biti dominantni bez obzira dolaze li od oca ili majke. Ako vaš otac ima dominantan gen za boju očiju, nasledićete istu boju od njega. Međutim, ako se radi o recesivnom genu, deca mogu imati boju očiju koju njihovi roditelji nemaju i dati potpuno novi gen. To objašnjava zašto se nekada dešava da osobe koje recimo nemaju riđu boju kose ili smeđu boju očiju, dobiju dete sa smeđim očima i riđom bojom kose.
Kao što vidite genetika je komplikovan posao. Jedina stvar koju znamo je da smo uvijek priklonjeniji jednom roditelju, što ponovo zavisi od kombinacije gena koju dobijamo preko roditelja. Pokušaćemo jednostavno prikazati kako genetika funkiconiše, a potom dati primere gde je vidljivo šta dobijamo od kojeg roditelja.
Uzmimo za primjer dete majke sa smeđim očima i oca sa plavim očima. S obzirom na to da su smeđe oči dominantne, majka može imati gene za smeđe oči ili jedan gen za jednu, drugi za drugu boju očiju. Kako bi olakšali shvatanje recimo da će imati oba gena za smeđu boju. S obzirom da otac ima plave oči, on ima dve kopije recesivnih gena za plave oči.
Svaki roditelj će preneti jednu kopiju gena na svoje dete. U ovom slučaju, mama će preneti dominantni gen, a otac recesivni. To znači da će dete imati boju očiju majke. Upravo zbog toga što je ona imala dominantne gene. Isti je slučaj i ako otac ima dominantan par gena, jer tada dete ponovo dobija ona genetski par, koji je dominantniji, što automatski znači da će naslediti boju očiju od roditelja koji ih ima.
Istraživanje Stendfordskog Univerziteta takođe potvrđuje kako dečaci od majke nasleđuju samo jedan iks hromosom, koji je bogat genima koji utiču na fizički izgled. Očev iks hromosom je osiromašen takvim genima pa stoga dečaci mogu ličiti na majke, a devojčice ne moraju nužno na oca, jer dobijaju po jedan iks hromosom od oba roditelja.
Velike uši, prema ovom istraživanju obično dolaze u nasleđe od očeva, dok kosa i njen kvalitet od majke. Ako ste muškarac, pogledajte ujaka i biće vam jasno kako će vaša kosa izgledati u kasnijim godinama (ako je ima). Dakle, postoje različiti spojevi hromozoma koji će u krajnosti dati proizvod vašeg deteta baš onakvim kakvo treba da bude. Jedinstveno, posebno i na sebi svojstven način drugačije. Osobine su pak zasluga oba roditelja pa nemojte kriviti muža, ako vidite da je krajnje tvrdoglavo. Osvrnite se i na sebe i analizirajte svoje osobine.
Izvor: Lola magazin
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da poboljšate detetov intelektualni razvoj u prvih pet godina
Da li ste znali da je prvih 5 godina bebinog života krucijalno za njen razvoj učenja? U suštini, eksperti tvrde da je ova faza poput temelja koji će osnažiti njihovo...
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Nema komentara.