Jel se omaklo?
Onda me, u neobaveznim razgovorima, sa kasirkama u Mirijevu gde smo tad živeli, bakama u parku, medicinskim sestrama, onako sa stomakom do zuba i jednom šestogodišnjakinjom i jednim trogodišnjakom pitaju: a, jel se omaklo? Kao da me pitaju šta sam jutros doručkovala ili da li sam gledala prognozu. Jer, kako drugačije može da ti se desi, nego da ti se omakne? Prvo još i planiraš, ako si ona manjina što se nikako ne venčava bez stomaka do zuba. A treće? Treće je uvek nekakvo proklizavanje, šta li, neki restl, šta li, ko još planira treće.
O tome da nikoga nije i ne bi trebalo da bude briga kako sam i zašto zatrudnela i zašto želim treće dete sa istim čovekom, neću da trošim tastaturu. Jer, naš čovek uvek i stalno gleda tuđa posla. Da ne bi morao da gleda svoja.
Sindrom majke Jugovića
Dešavalo mi se često, naročito prvih meseci po porođaju, da me ljudi zaustavljaju na ulici. Pre pet godina u Beogradu, ako izuzmemo romska naselja, nije baš bilo uobičajeno da mama vodi troje male dece. Drago mi je da je danas, čini se, malo drugačije, ili su samo moji prijatelji i poznanici u sličnom fazonu.
To zaustavljanje na ulici je bilo i simpatično, uglavnom su to bile bake ili deke, u čije vreme su partizani promovisali sistem – dvoje dece kao ispravan i poželjan, pa im je bilo strašno simpatično što mi ispadamo iz proseka. Uz to, gajili su decu i znaju kako to igleda i koliko odgovornosti nosi. Naročito ako si sam, kao što sam bila ja, uz supruga koji je po ceo dan na poslu, a ja držim sve konce u rukama. Uvek bi mi ulepšali dan kada me tako zaustave, pohvale i iskreno mi čestitaju. Iako nisu mogli da znaju da ja nisam ovu fenomenalnu trojku rodila Srbiji, nego sebi i mom dragu. Mada, pomalo luda jesam, čim sam se ovde, uprkos svemu odlučila da ih rodim.
Vas ima k’o Cigana
Ali, kad ti je porodica brojna, obrni – okreni ne gine ti poređenje sa Ciganima, pardon, Romima. Tako je moja šnajderka, kada sam svratila da nešto porubim, najozbiljnije prokomentarisala:
„Auuu, vas ima ko Cigana!“
Ne znam samo da li je htela da me pohvali, da me uvredi, ili da uvredi jadne Cigane. Pardon, Rome.
I tako, vreme je prolazilo, deca su rasla, pa smo valjda postali manje egzotični, a i preselili smo se u Batajnicu, gde je bebi bum normalna stvar. Toliko, da samo iz naše male ulice sa nizom kućica može da se skupi celo jedno divno odeljenje. Ako komšiluk i zapitkuje, sada su prešli na naše prijatelje, koji imaju dve kćerke i još jedan par blizanaca kćerki :). Tu tek ima materijala. Mogu misliti šta sve njima kaže zaludna čaršija. A ja, kad ih vidim onako lepe, vesele i voljene, isto kao i moja najdraža banda, samo pomislim, jadni ljudi, oni bi drugačije, da umeju drugačije.
Izvor: Mamin svet
Ako Vam je za utehu, a verovatno nije, svakako ste bolje prošli vi koji decu imate pa vam se iščuđavaju, nego mi koji ih nemamo. Naime, ljudi koji iz bilo kog razloga nemaju decu, zahvaljujući takvom okruženju imaju i stalan podsetnik na to da ih nemaju. Vi se bar okrenete svojoj deci i zaboravite na komentare.
U mom slučaju, šampionski komentar (i to od osobe koja me vrlo površno poznaje) je bio: „Šta voziš te rolere, rađaj decu, šta čekaš?“
Posle porođaja u Niškom porodilištu sa trećim detetom sestra mi je rekla „dobili ste sina, ispunila vam se želja“. U redu ja već imam kod kuće sina. Možda ste želeli ćerku, sada imate tri sina. Ne ja imam i ćerku kod kuće. Začuđeno me je pogledala i rekla“ Šta vam je trebalo treće?“
Isti slucaj,kuci sam imala cerku pa sina ,i treceg rodih ..i isto kao iz teksta zene..komentari ko da sam rodila cetu a ne njih troje. Suludo vreme.Mame samo napred,a ko jos nema da svako dobijr dete mu zelim.Ko ne zeli isto pozdravljam.Svi smo razliciti .🥰🥰🥰🥰
Prvo cerka drugo sin pa posle toga sedam godina razlike izmedju starije I mladje cerke-treceg deteta….da bilo je komentara ovihi onih al mislim da je to to sto su veci sve ih lepse gledati.. kad obuku tri nosnje na nastupu kuda …kad jedno drugo podrzavaju I uce …kad se medjusobno ljubomorisu I kao svadjaju ko ima prednost…kad placu I smeju se zajedno…ma bog da nekom troje nekom nista…mi smo jako bogati I treba da smo zahvalni na tome zivotu I bogu…I da jednostavno zivimo SVOJ ZIVOT I PUSTIMO DRUGE da zive kako hoce I moraju.hvala