Pravo da vam kažem, i sama sam bila iznenađena činjenicom da imam troje dece. Hej, troje, podosta od nekog ko je na početku studija bio ubeđen da se nikad neće udati,
Foto: Mamin svet
Piše: Angelina Radulović
Već dugo se kanim da napišem ovaj post. Ali, kako god da krenem, nekako zvuči previše „hejterski“, prorade mi emocije bre, pa nikako da se slegnu.Sada, kada je vremenska distanca manje više bezbedna, jer najstarije Radulovića dete ima skoro 12, a najmlađe 5 godina, vreme je da na jednom mestu saberem najzanimljvije komentare na činjenicu da smo moj Milanko i ja rešili da je za našu ljubav troje dece adekvatan broj. Naša čaršija je to gledala na vrlo raznolike načine, iako ih se zapravo to koliko dece podižemo uopšte ne tiče. Osim možda u slučaju da tu decu zanemarujemo ili zlostavljamo, ali to su, gle ironije, jedine situacije kada čaršija zapravo ćuti.
Pravo da vam kažem, i sama sam bila iznenađena činjenicom da imam troje dece. Hej, troje, podosta od nekog ko je na početku studija bio ubeđen da se nikad neće udati, a da će dete roditi kad biološki sat pokuca na vrata. Srećom, moj muž je očito imao bolje moći predviđanja nego ja, pa mi je posle tri meseca zabavljanja, u idili morske romantike obećao da ćemo imati troje dece. Тri dana sam bila ljuta na njega, on će meni, emanciopovanoj da pravi čopor dece, ma nemoj. Al, Hercegovac je to, šta obeća- ispuni
Kad čaršija broji crtice na bebi testu
Jbga, lako je kad nađeš svog Čoveka. Pa smo tako mi za šest godina uspeli da rodimo troje (o ovome kako smo rodilI, a ne rodilA ću nekom drugom prilikom). Što bi rekla moja drugarica Dejana, takođe mama predivnog trojca dečice, čim prespavam noć u komadu ja poželim sledeće dete. I tako je i bilo. I nama je baš nekako tri savršen broj. Niti mislim da svi treba da imaju troje ili petoro, niti prekorno gledam one koji imaju „samo“ jedno, mislim da svako ima meru, a da bogami, neki ne bi ni trebalo da pokušavaju da produže ljudsku vrstu.
Ali, ne leži vraže, dok ja uglavnom nemam mišljenje o tuđem broju dece, uglavnom su svi imali o mom.
Nepristojna pitanja o deci
Počelo je, naravno, još u trudnoći. Najpre me priputitaju ljubazne ženice (uglavnom, mada je bilo i muškaraca), onako sve sa osmehom od uha do uha –
„Jel prvo“?
Kad ja kažem, isto uz osmeh, ne treće, kao iz topa pitaju:
– Aaa, imate dve devojčice?
I onda uživam u veeelikom znaku pitanja koji ima se pojavljuje iznad glave kada kažem da već imam i devojčicu i dečaka. Jer, koja bi budala poželela da rodi još jedno dete, i muči se i bogoradi kako se zbog njih sve odrekla, ako je sina naslednika jelte, već rodila?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom
Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...
Ako Vam je za utehu, a verovatno nije, svakako ste bolje prošli vi koji decu imate pa vam se iščuđavaju, nego mi koji ih nemamo. Naime, ljudi koji iz bilo kog razloga nemaju decu, zahvaljujući takvom okruženju imaju i stalan podsetnik na to da ih nemaju. Vi se bar okrenete svojoj deci i zaboravite na komentare.
U mom slučaju, šampionski komentar (i to od osobe koja me vrlo površno poznaje) je bio: “Šta voziš te rolere, rađaj decu, šta čekaš?”
Posle porođaja u Niškom porodilištu sa trećim detetom sestra mi je rekla “dobili ste sina, ispunila vam se želja”. U redu ja već imam kod kuće sina. Možda ste želeli ćerku, sada imate tri sina. Ne ja imam i ćerku kod kuće. Začuđeno me je pogledala i rekla” Šta vam je trebalo treće?”