Piše: Aleksandar Latas
Nastavnici matematike, fizike i engleskog jezika već su deficitarna zanimanja u mnogim krajevima Srbije, a nova tendencija prelaska ovog kadra u IT sektor dovešće nas do toga da ćemo ih uskoro morati uvoziti.
Računica je jasna, prosečnu platu nešto višu od 40.000 dinara i radni dan ispunjen dinamikom koju stvara 30 učenika nastavnici srednjih i osnovnih škola lako zamenjuju za često duplo veću platu i posao uz tišinu jednog računara.
No, upravo nastavnici matematike, fizike i stranih jezika, koji nam najviše fale, najlakše i nalaze posao u IT sektoru kao početnici u programiranju ili asistenti pri izradi raznih aplikacija gde se traže njihove veštine poznavanja jezika i računanja.
– Radim kao prevodilac u jednoj IT firmi već dve godine. Pravimo aplikacije za razna tržišta i kao profesor engleskog jezika koji se odlično služi i nemačkim lako sam se uklopio. Plata mi je veća za 300 evra nego u školi, ali to nije bio prvi motiv zašto sam ovde nego bolje radno okruženje. Predavao sam u jednoj stručnoj školi u Novom Sadu i svakodnevno doživljavao stres što zbog učenika, što zbog njihovih roditelja, ali čak i zbog kolega – kaže Aleksandar Marić.
Kako dodaje, pravljenje aplikacija i programa za učenike iz raznih zemalja proširio je i potrebu za novim radnim profilima pa se traže nastavnici i profesori kako bi sarađivali na teorijskom delu.
– Određen broj nastavnika prelazi u IT sektor, ali u Beogradu i Novom Sadu još nema problema sa radnim kadrom jer nezaposlenih nastavnika ima više nego dovoljno. Situacija je ipak drukčija u manjim mestima, gde takvi radnici fale – Slavko Matić, predsednik Aktiva srednjih škola u Novom Sadu.
Gradovi iz unutrašnjosti Srbije ili oni u Vojvodini poput Sombora, Subotice, Apatina i Zrenjanina poslednjih godina ulažu velike napore da bi došli do nastavnika matematike, fizike i engleskog jezika. Tako je Gradsko veće Požarevca ove godine raspisalo konkurs za dodelu 65 stipendija za studente deficitarnih zanimanja, među kojima su profesori matematike, fizike, hemije, biologije, informatike, razredne nastave, violine i etnomuzikologije.
Usvojen je nedavno i Pravilnik o vrsti obrazovanja nastavnika iz izbornih predmeta kojim je precizirano da škole mogu da zaposle master učitelje ukoliko nema odgovarajućeg kadra, diplomaca tehničkih i matematičkih fakulteti, a koji trenutno obrazuju IT stručnjake.
Master učitelji ukoliko žele da predaju informatiku u okviru studija moraju da polože najmanje pet informatičkih predmeta iz oblasti – programiranje, objektivno orijentisano programiranje, matematika i teorijsko računarstvo, odnosno da tokom studija ostvare 90 ESP bodova iz oblasti informatike i računarstva. Oni koji to nemaju mogu da polažu diferencijalne ispite i tako steknu uslove da predaju informatiku. Master učitelji koji ima 60 ESP bodova iz engleskog jezika mogu da predaju taj predmet od prvog do četvrtog razreda u osmoletki.
I javni sektor se prekvalifikuje
Iz Vladine Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja raspisuje konkurs IT prekvalifikacija, nemaju tačnu informaciju koliko je nastavnika među više od 12 hiljada prijavljenih kandidata za ovaj program. Ono što otkrivaju podaci jeste to da je 52 odsto budućih polaznika imalo završen fakultet ili visoku školu. Da je u Srbiji trenutno potpuna pomama za programerskim i inim esnafima govore nam i iskustva Startit centara koji obavljaju obuku prekvalifikacija. Kako nam kažu, imali su i prijava ljudi zaposlenih u javnom sektoru, što je pre nekoliko godina bilo nezamislivo.
Izvor: Blic
