Srbiji neophodna promena odnosa prema porodicama sa jednim detetom ili dvoje dece

Jedan od urgentnih problema u Srbiji kada je reč o podršci porodicama je taj što fokus nije na onima koji dobijaju prvo ili drugo dete, a kojih je najviše u Srbiji.

Srbiji neophodna promena odnosa prema porodicama sa jednim detetom ili dvoje dece Foto: Freepik

Autor: Ljiljana Begović

Svetski dan porodice proslavlja se svakog 15. maja. Generalna skupština UN je pre 28 godina počela da obeležava ovaj datum, kako bi se podigla svest o problemima i pitanjima porodice i kako bi pomogla da ova pitanja dobiju značajnije mesto u aktivnostima država članica.

Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji prema tipu porodice 28,3 odsto čine parovi bez dece, 48,9 procenata su porodice sa decom, 2,3 odsto čine vanbračni parovi bez dece, 3,2 odsto čine vanbračni parovi sa decom, 13,7 odsto su samohrane majke i 3,6 procenata samohrani očevi.

Prema broju dece, 51,8 odsto porodica u Srbiji ima jedno dete, 40,1 odsto dvoje dece, 6,7 procenata troje i 1,4 odsto četvoro i više dece.

Prosečan broj dece u porodici u Srbiji je 1,58.

“Prosečan broj dece po porodici u Srbiji je manji od dvoje. Uprkos tome, fokus svih naših pronatalitetnih politika, da ne ulazim u sve detalje, stavljen je na podršku porodicama sa troje i četvoro dece. Primera radi, jedan zanimljiv podatak – u Srbiji se godišnje rodi 1.000 „prvih beba“ manje. To je i zato što mnogo mladih bračnih parova oseća nesigurnosti zbog nemogućnosti da zasnuje stalni radni odnos, niskih primanja i generalno lošeg životnog standarda, te zbog toga odlazi iz Srbije i svoje „prve bebe“ rađa na nekom drugom kraju planete. Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ima neka dobra rešenja, ali je fokus potpuno pogrešan”, kaže za Biznis.rs predsednica Udruženja “Mame su Zakon”, Tatjana Macura.

Viktor Orban je 2019. godine objavio plan za spasavanje mađarske demografije, koji se može sažeti u jednu rečenicu: direktna i indirektna podrška roditeljima, uključujući subvencije za kupovinu porodičnog automobila, odlaganje ili čak otkazivanje otplate stambenog kredita. Dokument pod nazivom „Akcioni plan za zaštitu porodice“ podeljen je u sedam delova. Između ostalog, predvideo je oslobađanje od poreza na dohodak za majke četvoro dece, državne subvencije za kupovinu kombija i pogodnost za bake i deke koji brinu o unucima.

“Mađarska izdvaja veliki procenat BDP za svoje pronatalitetne politike, nešto malo manje od pet odsto i u ovom trenutku, a posebno nakon pandemije, ne znam koliko Srbija ima kapaciteta da prati takva izdvajanja iz budžeta. Doduše, i oni prave grešku koja nailazi na kritiku u njihovoj javnosti jer fokus stavljaju na podršku porodicima sa više dece, iako isto kao i mi imaju problem sa prvim i drugim detetom u porodici. Svakako bi se nešto iz tzv. ‘mađarskog modela’ moglo primeniti i kod nas, ali u kojoj meri, ne bih da nagađam”, objašnjava Macura.

Naša sagovornica smatra da su dobre strane mađarske populacione politike to što ne profesionalizuje materinstvo, već se fokusira i na neke druge mere podrške roditeljima, da nastave da rade i privređuju.

“Naravno da bih volela da smo toliko ekonomski jaki ili da pravimo drugačiju raspodelu trošenja državnog budžeta kako bismo i druge mere iz mađarskog ili nekih drugih dobrih modela primenili i kod nas. Tu pre svega mislim na podsticaje za zapošljavanje majki sa više dece, tj. oslobađanje od plaćanja poreza na njihove plate. Ali i na one koje su usmerene na poboljšanje životnog standarda – dobra kreditna rešenja za kupovinu stana i vozila sa više sedišta. I ponoviću po ko zna koji put – sve to, i kod njih i kod nas, dolazi tek nakon što se zaokruže mere podrške za rađanje prvog i drugog deteta. Onda i ove druge mere dobijaju smisao”, navodi predsednica Udruženja “Mame su Zakon”.

Jedan od urgentnih problema u Srbiji kada je reč o podršci porodicama je taj što fokus nije na onima koji dobijaju prvo ili drugo dete, a kojih je najviše u Srbiji.

“Problem koje ove porodice imaju duboko su vezane za finansijsku situaciju – žene su bez stalnih poslova, nezaposlene ili ekonomski neaktivne, često rade na crnom tržištu ili u sivoj zoni i zato su im mesečna primanja tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta sramno niska. Garantovati najmanje minimalnu zaradu do prve bebine godine jeste ogroman zahvat u budžetu, ali je svakako neophodan ako mislimo da ekonomski osnažimo žene koje su se odlučile na to da postanu i majke”, naglašava Macura.

Nedavne odluke Ustavnog suda Srbije na Predlog za ocenu ustavnosti koje je iniciralo udruženje „Mame su zakon“, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i druga udruženja kojima su u fokusu ljudska prava ranjivih grupa dovele su do toga da se izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom „poguraju“.

“Pored tih neminovnih izmena koje je pokrenuo Ustavni sud, doći će i do drugih veoma važnih izmena, ali to i dalje neće rešiti osnovni problem koji imamo sa natalitetom, jer ni ove izmene ne idu u korist najugroženijih žena, onih koje mi nazivamo „nevidljivim radnicama“. To će u narednom periodu biti prioritet udruženja ‘Mame su zakon’ i njegove borbe”, zaključuje predsednica Udruženja, Tatjana Macura.

Izvor: Biznis.rs

Podeli tekst: