Budite taktični.
Kada postoji realan problem – na primer prijatelji vašeg deteta su uhvaćeni u krađi u prodavnici pored škole – ako odlučite da se previše mešate i otvoreno govorite ružno o deci sa kojom se vaše dete druži, postići ćete jedino to da vam vaše dete tera inat. S jedne strane, kritikujući njegove prijatelje doživeće da kritikujete njega što će stvoriti konflikt i nepoverenje, a s druge strane nastaviće da održava to prijateljstvo da bi vam dokazalo da vi niste u pravu (i onda kada jeste), i da bi vam poslalo poruku da ne možete vi da mu određujete s kim će se družiti jer nije više malo. Stoga je bolje zadržati komentare za sebe, i kroz razgovor sa detetom se fokusirati na samo ponašanje. Na primer, pitajte ga: ,,Šta ti misliš o tome što su uradili? Zbog čega je to loše? Kakve će posledice imati? Šta bi uradio/-la da si bio/-la tada sa njima?’’.
Normalno je i da deca eksperimentišu sa prijateljstvima. Na taj način shvataju šta im odgovara, a šta ne, stičući usput ,,socijalni imunitet’’. Očekivano je da će ona prijateljstva koja su u suprotnosti sa njihovim vrednostima biti kratkotrajna, te kada procenite da se radi o ovome suzdržite se od prekomernih kritika.
Nemojte detetu stvarati osećaj krivice za nešto što se ne može ispraviti.
Kada se desi da vaše dete bude povređeno i izdato od strane vršnjaka za kog ste smatrali da nije dobar prijatelj za njega, suzdržite se od izjave: ,,Eto, lepo smo ti mi pričali, a ti nisi slušao/-la…’’. Svakako ni vi sami ne volite to da čujete. Razumite osećanja svog deteta u tom trenutku – upravo je naučilo važnu životnu lekciju. Nije mu potrebno i dodatno osećanje krivice što vas nije poslušalo. Stavite akcenat na to šta može da nauči iz tog iskustva i primeni u budućnosti.
