A kad na žurkama koje se prave u školi za Novu godinu, za kraj godine, za Dan škole puste nešto iz tog repertoara, ona malo prođuska s društvom, pa sedne ili radi nešto drugo. Ne vuče je.
Prilagođava se u dovoljnoj meri da pripada gde i treba da pripada i da poštuje drugačije ukuse.
Srećom, nije povodljiva, pa ne glumi da se oduševila. (A sve to znam jer mi roditelji čekamo ispred. Priznajem, popnem se do sale, pa pomalo virim kroz staklo zato što sam radoznala kakva je kad nije sa mnom).
Zato mislim da njoj ništa strašno ne bi učinilo čitanje Zorannahinog uratka. Samo bi znala šta se dešava u svetu koji je okružuje, znala bi šta je in.
Istina, još nije tražila knjigu i ne prati Zorannah, ali ako bude, sigurno joj neću uvoditi cenzuru.
A ako joj se, kad pogleda klipove, pročita blog i knjigu, čitav taj svet dopadne, mislim da se ni tada neću buniti. Negde je OK da deca u pubertetu prođu fazu u kojoj imaju nekog popularnog idola.
Posebno kad je taj idol predimenzionirani primer ženstvenosti, a devojčice u fazi kad počinju da osećaju ženu u sebi, pa nemaju pojma kako će s njom.
Zbunjene su, pa su, mislim, lutanja, eksperimentisanja, pa i totalni promašaji normalni. Posle sve to dođe na svoje. Barem ako imaju kontrauzor. Naravno, nenametljiv i autentičan.
Nisam kupoholičarka. Volim lepe stvari, ali nisam opsednuta. Normalna sam žena, doterujem se, vežbam, stalo mi je do izgleda. No, ne idem na pijacu stilizovana od glave do pete. Nije mi frka da neki put izgledam bezveze, nisam non-stop skockana, ponekad odem na posao bez trunke šminke. Svoj identitet, samopouzdanje i seksualnost ne poistovećujem sa autfitom.
Računam, neće ni ona.
Izvor: Žena
jako glup članak
Hvala bogu da neko ima umeren stav! Svaka cast na vaspitanju deteta, a i odnosa u porodici. Najteze od svega je naci pravu meru!