Šta je dabl test i zašto je važan u trudnoći?

Dabl test pomaže u otkrivanju hromozomskih abnormalnosti u plodu. Ali to je samo jedan od razloga za sprovođenje ovog testa.

Dabl test je specifična vrsta krvne analize tokom trudnoće, koja se vrši kako bi se otkrile bilo koje hromozomske nepravilnosti kod fetusa. Pojedine nepravilnosti u hromozomima mogu dovesti do teških zdravstvenih stanja i poremećaja koji mogu uticati na rast i razvoj fetusa, ili čak i kasnije u životu. Pomoću ovog testa može se unapred znati o prisustvu ili mogućnostima određenih poremećaja poput Daunovog sindroma, Edvardovog sindroma itd.

Dabl test se obično izvodi u prvom tromesečju trudnoće, tj. između 8. i 14. nedelje trudnoće. Generalno se preporučuje ženama starijim od 35 godina jer su u većem riziku da rode bebe sa oštećenjima. Međutim, od mlađih žena se takođe danas traži da se podvrgnu ovom testiranju, posebno onima koje u porodici imaju hromozomske abnormalnosti.

Koje su prednosti dabl testa?

Dabl test pomaže u otkrivanju hromozomskih abnormalnosti u plodu. Ali to je samo jedan od razloga za sprovođenje ovog testa.

U slučaju da su rezultati ispitivanja pozitivni, tj. da su detektovane hromozomske nepravilnosti, mogu se preduzeti dalje dijagnostičke procedure ili mere kako bi se problem otklonio. Ovaj test pomaže da se još u ranoj trudnoći prepoznaju anomalije.

Kako se izvodi dabl test?

Dabl test je krvni test koji se izvodi u kombinaciji sa ultrazvučnim pregledom. Krvnom analizom se proveravaju nivoi hormona free-beta hCG i proteina plazme A (PAPP-A ) povezanih sa trudnoćom. Ovaj glikoproteinski hormon se razvija tokom trudnoće uz pomoć placente. Visoki nivoi free-beta hCG-a ukazuju na veći rizik od Daunovog sindroma. Sa druge strane, nizak nivo proteina plazme A predstavlja rizik od Daunovog sindroma.

Ultrazvučnim pregledom fetusa se utvrđuju sledeći parametri: položaj i stanje placente, prisustvo nosne kosti, položaj srca, debljina nuhalnog nabora.

Rezultati dabl testa

Rezultati ispitivanja tokom dabl testa obično se dele u dve kategorije: pozitivni i negativni. Smatraju se statističkim podacima. Rezultati testa ne zavise samo od uzoraka krvi već i od starosti majke i starosti ploda, kao i ultrazvučnog ispitivanja. Svi ovi faktori u kombinaciju pružaju konačan rezultat u ispitivanju. Rezultati su predstavljeni u obliku odnosa, kada se vaši dobijeni rezultati porede sa rezultatima drugih trudnoća (drugih žena).

Odnos od 1:10 do 1:250 označen je kao ”pozitivan skrining rezultat” – koji leži u zoni visokog rizika. Odnos 1:1000 ili više označen je kao ”negativan skrining rezultat“, što znači da predstavlja nizak rizik od anomalija ploda.

Dobijen rezultat, tj. odnos tokom dabl testa jeste pokazatelj za razumevanje verovatnoće da dete pati od poremećaja. Svaki odnos prikazuje šanse da dete ima poremećaj u odnosu na druge trudnoće. Odnos 1:10 znači da 1 dete od 10 trudnoća ima šansu da razvije poremećaj, što je prilično visoko. Odnos 1: 1000 znači da će jedno dete od 1000 trudnoća imati poremećaj, što je zanemarljivo.

U slučaju da je rezultat dabl testa pozitivan, vaš lekar, na osnovu proporcija, može da vam preporuči dalju dijagnostiku, uglavnom amniocentezu ili uzorkovanje horionskog vilusa.

Postoje li nedostaci dabl testa?

Dabl test je u osnovi statistički test i stoga bilo kakav rezultat ne mora nužno označavati prisustvo ili odsustvo oštećenja ploda. Kompletnu procenu pruža detaljan pregled od strane lekara i dalja, preciznija ispitivanja. Statistika je u pricipu tačna u oko 80% slučajeva.

Tamara Nikoličić

dipl. biolog i master prof. biologije

Izvor: Detinjarije.com