Šta rade učitelji a kako to vide pojedini roditelji

Foto: Freepik

“Slobodno mogu reći da mi najveću mučninu izazivaju komentari kako učitelji ništa ne rade već odrade 2-3 časa i idu kući, kako imaju nekoliko raspusta, kako učiteljice dobijaju poklone za 8.mart, kako učitelji ne vaspitavaju decu, kako su krivi za sve što se desi u školi itd.”

Već u nekoliko navrata sednem i napišem dobar deo teksta na ovu temu a onda sve izbrišem iz razloga što sebi postavim pitanje šta i kome objašnjavati? Ljudi su jednostavno zacrtali u svojim glavama neke stvari i nije ih lako ubediti u suprotno. A greše. Greše i to mnogo. Ako se pitate, šta je zapravo to što me navelo na pisanje ovog teksta, reći ću vam da je mnogo razloga u pitanju. I ranije su postojale kritike na račun učitelja ali sa određenom dozom uzdržanosti ali ovo što se dešava zadnjih nekoliko godina prevazilazi svaku meru pristojnosti. Danas svako daje sebi za pravo da kritikuje učitelja i njegov rad bez da malo dublje razmisli o svemu. Obično se samo zagrebe po površini mnogih tema koje se tiču uopšte prosvete a naprave se takve drame da ih je teško objasniti a kamo li rešiti.

Slobodno mogu reći da mi najveću mučninu izazivaju komentari kako učitelji ništa ne rade već odrade 2-3 časa i idu kući, kako imaju nekoliko raspusta, kako učiteljice dobijaju poklone za 8.mart, kako učitelji ne vaspitavaju decu, kako su krivi za sve što se desi u školi itd. Ovim putem bih zamolila sve, koji žele da komentarišu ovaj tekst, da najpre pročitaju/prouče Zakon o osnovnom obrazovanju, da pročitaju prava i obaveze učenika, roditelja i nastavnika, da realno i nepristrasno sagledaju situaciju u školi i odeljenju svog deteta kao i ponašanje, trud i rad svog deteta, da dobro izvagaju svako „za“ i „protiv“ i na kraju da dobro razmisle o svemu pa tek onda neka kritikuju, hvale, podržavaju, predlažu, … Znam da i među učiteljima i uopšte među nastavnim osobljem ima svakakvih ljudi ali i za takve ima leka. Postoje mnogi načini da se reše problemi takve vrste. Nego da pređemo na stvar. Govoriću iz svog iskustva i iz mog ugla gledanja na celu situaciju a ako budem nešto propustila nadam se da će me neko od kolega dopuniti.

I učitelji greše

Učitelji su ljudi kao i svi ostali i sasvim je normalna pojava da i oni nekada pogreše. Ako se desila neka greška ne treba odmah dizati paniku, potezati direktora, inspekciju i šta ti znam koga već. Ako ste već uvideli da učitelj negde greši u vezi vašeg deteta, zar nije pametnije porazgovarati o tome sa učiteljem i to na civilizovan način, ukazati mu gde greši, naći neku sredinu, jednostavno zajedno naći rešenje. Pa zar se vama nikada u životu nije desilo da pogrešite?

Učitelji imaju porodice, imaju obaveze i van škole, imaju svoje probleme, muke i nervoze. Ali uprkos tome, učitelj u školu mora doći i psihički i fizički odmoran i spreman. U našoj profesiji strogo se zabranjuje mešanje privatnog i poslovnog. Još kao student, dok sam išla na praksu, dobila sam savet od direktora škole koji ću pamtiti dok sam živa. Čovek mi je jasno stavio do znanja da za moje privatne probleme u školi nema mesta. Ovako je rekao: “Draga kolegenice, svaki put kada prođete kroz vrata ove škole, vi ste učitelj bez obzira na to što ste još uvek student. E, pre nego što pređete prag, uzmite jednu kesu i u nju spakujte sve vaše brige, muke, nervozu i probleme i tu kesu okačite negde na kapiji, pa uđite rasterećeni i spremni da pravilno donosite zaključke u datim situacijama, a kada se nastava završi i krenete kući slobodno na izlazu uzmite vašu kesu sa problemima i nosite je kući. Ovde nema mesta za vaše probleme“. Dakle, niko nas ne pita nizašta što nije u vezi sa školom pa ni mi nismo dužni da slušamo vaše privatne probleme osim ako nisu u vezi sa detetom.

Željena učiteljica

Treću pojavu, kojom sam više puta bila zgrožena, nazvala bih „željena učiteljica“. Željena od strane koga? Od strane roditelja jer se dete ništa ne pita, to su želje roditelja a ne detetove želje. To su takve drame i tu padaju tako teške reči da me je prosto strah kad samo pomislim. Pa eto, kriva je učiteljica koja je uzela dete za svoje odeljenje a nisu roditelji hteli tu učiteljicu.

Dragi moji roditelji, grešite i to toliko da ne možete ni da zamislite. Ali, evo, objasniću. Učitelj ne bira decu za svoje odeljenje. Decu im dodeljuje pedagoško-psihološka služba (pedagog i psiholog) koja je zadužena za testiranje dece za polazak u školu. Na testiranju se procenjuje sposobnost i spremnost dece za polazak u školu. Kada sva deca prođu testiranje, na osnovu dobijenih rezultata, formiraju se odeljenja koja će po sastavu biti približno ista ili slična. Šta to znači? Znači da ako treba da se formiraju, na primer, dva odeljenja prvog razreda, raspored učenika će biti takav da u svakom odeljenju ima isti ili približan broj nadarene dece, prosečne dece i dece koja su nešto slabija u odnosu na prethodne dve grupe. Takođe, vodi se računa i o polnoj strukturi (približan broj dečaka i devojčica u oba odeljenja). Dakle, učitelj ne bira decu.

A vi? Vi možete odabrati učitelja uz posebne uslove i posebnu proceduru na šta imate prava ali razmislite, i to dobro. Ako ste čuli od komšinice, rođake, prijateljice… da taj neko nije dobar učitelj, ne donosite zaključke na osnovu informacija koje ste dobili. Taj neko (učitelj) možda nije odgovarao njima i njihovom detetu ali vi niste oni i vaše dete nije isto kao njihovo. Možda će vašem detetu odgovarati baš taj učitelj. Pustite da vidite kako će se situacija odvijati a ako nešto ne ide kako treba, e tada iskoristite pravo da promenite učitelja.

Tako ga je učitelj vaspitao

Sledeća stvar tj. izjava, koja verujem iritira svakog učitelja, je „Pa tako ga vaspitao učitelj“. Da budemo realni, dete kada se rodi ne kreće odmah u školu već odrasta uz svoje roditelje. Samim tim osnovne obrasce vaspitanja i ponašanja dete stiče u porodici. Deca se ugledaju na vas, uče od vas i verujem da, baš kao i ja, svaki učitelj u detetu vidi njegove roditelje. Posao učitelja je da prvenstveno obrazuje i nadogradi vaspitanje koje dete donese od kuće. Ako vi niste naučili vaše dete osnovnom vaspitanju i ponašanju to će teško ispraviti bilo koja institucija. Dakle, ne očekujte nemoguće. Ako dete ne zna da se otpaci bacaju u korpu za smeće, da se starije osobe poštuju, da ne sme da pljuje gde god stigne… niko neće gubiti vreme na stvari koje su isključivo vaša obaveza.

Radno vreme učitelja

Neretko je tema komentarisanja radno vreme učitelja. Da razjasnimo neke stvari. Učitelj ne ide na posao da „odradi“ tih nekoliko časova već da RADI. To, za šta vi smatrate da učitelj odradi, to se priprema po nekoliko sati. Osim toga, radno vreme jednog učitelja ne svodi se na broj časova pomnoženih sa 45 minuta, naše radno vreme je mnogo duže. Nastavnici su orjentisani na samo jedan predmet, a mi? Ako znate koliko predmeta vam dete ima, onda znate da smo mi i matematičari, biolozi, geografi, istoričari, likovni umetnici, muzičari, nastavnici maternjeg jezika, fizičkog i još mnogo toga. E svaki taj predmet, odnosno, nastavnu jedinicu za svaki predmet, učitelj najpre treba da osmisli kako da ispredaje, a da deci bude zanimljivo. Kad osmisli kako će čas izgledati onda mora da napiše pripremu sa svim detaljima pritom vodeći računa da se zadovolje svi kriterijumi. Neretko se priprema i nastavni materijal, prezentacije, ima tu i seckanja, lepljenja, bojenja što je naizgled zabavno ali ima i višečasovnog sedenja ispred računara. I opet to nije sve, sve to treba sprovesti u delo, držati sve konce u rukama da čas ne ode u drugom smeru, proceniti šta svako dete u datom momentu misli, želi ili hoće da uradi. A standardno vođenje administracije? To neću ni objašnjavati. E tako, dakle, učitelj kad dođe s posla ne odmara kao što većina odmara posle osmočasovnog rada, već radi, i fizički i umno. Nekada je potrebno i po 12 sati raditi a da se opet sve ne završi.

Početak školske godine: Novi predmeti, novi dnevnik, stari štrajk

Roditelji osnovaca za časopise izdvajaju 2.000 dinara godišnje

U školu se (ne) ulazi kao u rijaliti

U narednoj školskoj godini četiri raspusta za đake

Ministar Šarčević najavio kada se škole vraćaju u normalne tokove

„Da bi škola radila kao pre korone prvo treba krizni štab da kaže da je bezbedno, da je prošla opasnost. Verovatno ako se obezbedi vakcina i sprovede vakcinacija, onda se...

Pravilno je reći SVE vreme, nikako SVO vreme

Pravilno je reći sve vreme, nikako svo vreme. Iako je ovo potonje duboko ukorenjeno u svakodnevni govor i zvuči kao da baš tako treba da se izgovara, nije pravilno. Zamenica sav (koja...

Moje dete je dobro, čak i kad dobija loše ocene

Loše ocene nisu potvrda da je u pitanju „užas, dete je glupo, lenjo, neodgovorno, nikad neće dobiti normalan posao“. Piše: Ana Bikova Jesu li ili nisu važne ocene u dnevniku?...

Nobelovac savetuje decu kako da lakše uče u četiri koraka

Da bi vaš mališan lakše savladao gradivo, ali i kasnije – bilo šta što ga zanima ili mu je potrebno da zna, neka pokuša sa savetom Ričarda Fajnmana, američkog dobitnika...