Šta rade učitelji a kako to vide pojedini roditelji

Danas svako daje sebi za pravo da kritikuje učitelja i njegov rad bez da malo dublje razmisli o svemu.

Foto: Freepik

Učitelj neće da radi s mojim detetom

Kada smo već kod održavanja časova, postoje i komentari kako učitelj ne želi detetu da objasni već vi kući morate da radite sa detetom. Pa dobro, evo najlakšeg i najboljeg objašnjenja. Okupite detetove drugove i drugarice, da ih bude ukupno oko dvadesetak, dajte sebi 45 minuta i svakom detetu posebno objasnite (sa svim detaljima) zašto je 2+2=4. Pritom vodite računa da deca ne galame, da ne ometaju drugu decu, predvidite šta će ko da uradi u svakom mogućem momentu, objašnjavajte gradivo detaljno, objašnjavajte svakom ponaosob, izdvojite par minuta da upišete čas, par minuta da pregledate domaći i par minuta na kraju časa da sve što ste radili ponovite i sve to spakujte u 45 minuta. Ako vam sve to uspe, čestitam, vi ste genije nad genijima. Ne razumem zašto neki roditelji ne žele sebe da uključe u radu sa detetom. Pa zar vi kući ne pogledate šta vam je dete tog dana radilo u školi, zar ne vežbate sa detetom, ne učestvujete ni u kom pogledu? Zar očekujete da vam učitelj dođe kući i radi sa detetom na onome što ono nije usvojilo u školi?

Znam da je svaka školska godina stresan period za svakog roditelja. Naročito u finansijskom smislu. Zbog toga smo i prinuđeni da slušamo izjave tipa: “Šta li ova učiteljica samo izmišlja, te kupi knjige, sveske, bojice, pribor, a da se detetu obnovi odeća i obuća, a užina… Da pare rastu na drvetu opet ih ne bi bilo dovoljno, a ona izmišlja svake godine druge knjige, ne može dete da koristi stare. I za šta im uopšte služi po nekoliko udžbenika za jedan predmet, pa ovakva sveska, pa onakva…“.

Evo ovako stoje stvari. Učitelj ništa od ovoga ne izmišlja i ne traži. U Zakonu o osnovnom obrazovanju jasno stoji – „Nacionalni prosvetni savet donosi na predlog ministra nastavne planove i programe za osnovno obrazovanje… U ostvarivanju obrazovno – vaspitnog rada koriste se udžbenici i nastavna sredstva koje na predlog nadležnog zavoda, odobri ministar. Ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razredu“. Dakle, učitelj ne izmišlja potrebu za udžbenicima. Mada mislim da je pojedinim roditeljima mnogo bitnije da im je dete obučeno po poslednjoj modi nego što im je bitno iz čega će učiti. A što se užine tiče, ne moraju se svakog dana kupovati sokovi, sendviči, peciva, sami spremite deci užinu, biće i ukusnija i zdravija. Ali to je već druga tema.

Učitelji imaju nekoliko raspusta

Kažu imamo nekoliko raspusta. Naročito im bode oči letnji raspust. A niko nas ne vidi ili ne želi da nas vidi kada idemo na posao. Da razjasnimo i to. Učitelji nemaju letnji raspust dva meseca. Idemo na posao i u vreme raspusta. A odmor imamo samo onoliko koliko nas sleduje zakonski za šta dobijemo rešenje u kojem se navodi koliko dana imamo i datume kad počinje a kad se završava odmor. Što se ostalih raspusta tiče, i tad radimo. Ako nismo u školi onda smo pretrpani ostalim obavezama, planovima, pripremama itd. Eto, ako nekome nije bilo jasno kako to sedimo dva meseca kući a primamo plate, sad smo i to razjasnili.

Ekskurzije. Večita tema.

Počevši od destinacije, cene, putovanja, dnevnica itd. Naročito dnevnice. Meni lično nikakve pare ne mogu da plate obaveze i odgovornost koju imam tog dana. Vaše je da detetu spremite nekoliko sendviča, 2-3 sokića i još po neku grickalicu i da ga predate učitelju. Ali učitelj ne vodi samo vaše dete. A ako se ne daj bože dete povredi, učitelj je kriv. I sad se opet vraćamo na temu vaspitanja i ponašanja. Ali dok ne iskusite „čari“ ekskurzije, bolje da ne komentarišete.

To izgleda otprilike ovako: jutro, svi veseli, radosni, puni energije, mame i tate dovode dečicu, predaju ih učitelju i obično svako ima neko uputstvo za učitelja koje je u vezi sa njegovim detetom. Učitelj sve to treba da upamti. Svako dete je već dobilo džeparac, neki roditelji detetov džeparac daju učitelju (učitelj i to treba da upamti, koje dete ima koliki džeparac) i posle poljupca sa roditeljima sledi „ukrcavanje“ u autobus. E, tu kreću prvi problemi. Ko će gde i s kim sedeti. Ovaj neće s onim, onaj neće na to sedište već na ono koje je već zauzeto. Kada se to nekako reši, čim se zatvore vrata autobusa i autobus krene nekoliko metara, dok roditelji još uvek mašu, kese već uveliko šuškaju. Vi niste svesni da se istog momenta kreće sa vađenjem sendviča, grickalica, sokova, bombona i pored upozorenja učitelja, već posle par kilometara više od polovine autobusa povraća. Znam da će se mnogi smejati ali ovo je realna slika jedne ekskurzije. O svemu učitelj mora da vodi računa, da li je nekome muka, ko povraća, ko nema kesu, ko se bije, kome se ide u toalet, da moli šofera da negde napravi pauzu kako bi deca obavila nuždu, kako bi se umili oni koji su povraćali itd.

E sad, dolazak na destinaciju. Dok učitelj govori kako da se ponašaju i šta da rade kada napuste autobus, niko ne sluša, sada već svi pakuju sve one povađene slatkiše, sokove i sendviče i uopšte ih ne interesuje šta učitelj govori. Povisite ton i gotovi ste. Istog momenta se zovu roditelji i govori im se kako ih učitelj maltretira a kad se vratite tek onda ste nadrljali. Kada se već nađete van autobusa i nekako ih obuzdate, krećete u posetu nekoj znamenitosti. Uglavnom postoji kustos koji će vam ispričati neku priču u vezi te znamenitosti. Džaba taj čovek govori. Niko ga ne sluša, svi prevrću očima, zevaju, gledaju unaokolo i jedva čekaju kada će onaj momenat kada im date slobodu da se igraju, kupuju suvenire itd. A kad dođe taj momenat ne znate koga pre da gledate. Jedni trče na suvenire, drugi na sladoled, treći se tuku, četvrti bi da ide kući, petom se ide u vece, šesti vam traži džeparac jer je kod vas i želi da kupi baš ono što je roditelj strogo zabranio… A ti učitelju??? Koga je uopšte briga da li si gladan, žedan, umoran, da li ti je dobro… Ima da imaš deset očiju, ima da imaš osam ruku a poželjan je i nervni sistem hobotnice. Povratak kući – međusobno se razgledaju suveniri, još uvek šuška po neka kesa, neko je gladan ali nema više šta da pojede, neki spavaju, neki pevaju, opet se neko tuče, povraća… I kad stignete, niko vam ne kaže hvala što su deca živa i zdrava stigla kući, uzmu svoju decu, vratite preostali džeparac a sutradan vam obavezno dođu sa nekom primedbom u vezi ekskurzije. Rekreativnu nastavu, koja obično traje 7-10 dana, ne želim da komentarišem.

I šta smo na kraju zaključili? Šta to radi jedan učitelj? Za neke ništa, za neke mnogo. Nikada ali baš nikada ne potcenjujte nečiju profesiju ako o njoj imate površno znanje. Sve ovo što sam napisala, samo je deo učiteljske profesije. Sve izgleda lepo i lako, ali nije baš tako. Samo održavanje nastave je jako složen proces u kojem se moraju zadovoljiti određeni principi i kriterijumi, ostalo da ne pominjem. A ima mnogo toga. Takođe, ima i različitih roditelja, onih koji će sve ovo razumeti i onih koji nikada neće prihvatiti ništa od ovoga jer su oni to zamislili drugačije i neće odustati od svoje zamisli pa makar i na svoju štetu. Lično, ne žalim se, ovu profesiju sam izabrala zato što volim rad sa decom, što nesebično delim svoje znanje sa svima ali isto tako do srži znaju da me pogode pogrdni komentari na račun učitelja. Najviše komentari visokoobrazovanih ljudi.

A njima imam da poručim samo jedno: “Kad god krenete da pljujete po učiteljima, razmislite kako ste stigli do svojih visokih zvanja, ko vas je naučio da čitate, pišete, brojite, računate, ko vam je dao osnovu… Ili ste se rodili već naučeni“.

Autor: Ljiljana Dejanović

Izvor: Zelena učionica

Ja sam strog učitelj. Ako je vaše dete u mom razredu, imam određena očekivanja od njega.

Prethodna strana 1 2

Podeli tekst:

Tagovi :škola, učitelj, učitelji, učiteljica

Slični članci koji vas mogu zanimati:

Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE

Od ponedeljka na onlajn nastavu prelaze sve srednje škole

2 komentara

M a r i n a ·27. 02. 2020 · Reply ·Citiraj
Preporučujem knjigu “Glista za Jelenu” priče o deci, takođe od učitelja… napisana na najdivniji mogući način.
neko ·27. 02. 2020 · Reply ·Citiraj
Da, učitelji imaju kratkotrajno pamćene pa za svaki dan pripreme prave po par sati. Molim Vas, ima nas koji smo radili u prosveti. Ja bih učiteljima i prosvetnim radnicima uvela radno vreme od 8h i godišnji odmor od maksimum 30 dana. Onda bi sve bilo u redu.