Da li pol deteta može uticati na navike i odluke koje donosimo? Ispostavilo se da očevi imaju potpuno drugačiji moždani odgovor u interakciji sa ćerkom nego sa sinom.
Studija objavljena u časopisu Behavioral Neuroscience pokazala je da očevi mladih devojčica budu mnogo prisutniji i posvećeniji njenim potrebama nego što je to slučaj sa očevima dečaka. Očevi, takođe, mnogo češće pevaju ćerkama, otvorenije sa njima govore o emocijama, istakla je studija.
Očevi malih dečaka, sa druge strane, učestvuju u dosta grubljoj igri. Očevi sa dečacima obično više koriste reči povezane sa uspehom – ponos, pobeda, vrhunac.
Naučnici smatraju da povod ovoj razlici leži u tome što očevi lakše prihvataju osećanja devojčica nego dečaka. „Ako dete zaplače i zove tatu, očevi devojčica će mnogo pre odreagovati na to, nego očevi dečaka“, ističe Dženifer Maskaro, vođa studije.
Naučnici su koristili i magnetnui izraz lica u delu mozga zaduženom za vizuelnu obradu, nagrade, regulaciju emocija, za razliku od očeva dečaka.
Ipak, očevi dečaka su imali snažniju reakciju na detetov neutralni izraz lica.
Prema rečima Dženifer Masaro, devojčice postaju mnogo empatičnije od dečaka ako su očevi posvećeniji njihovim emocijama i potrebama. Očevi dečaka bi takođe trebalo da imaju sličan pristup u interakciji, s obzirom na to da su slična istraživanja pokazala da manjak emocija kasnije u životu može dovesti do depresije.
Izvor: Yumama
