Veoma je bitno da prihvatite manje idealnu, realističniju verziju porodičnog života i da znate da su ljubomora i potreba za nadmetanjem koju ljudi imaju sa svojom braćom i sestrama primarne i instinktivne.
Može da bude izuzetno naporno što stalno morate da budete u ulozi sudije kad se vaša deca svađaju. Ipak, ljubomora među braćom i sestrama normalna je i veoma je bitno da odustanemo od snova da će se naša deca uvek lepo igrati zajedno.
Neki roditelji veruju da u svakom trenutku moraju da budu smireni i spokojni pred svojom decom ukoliko žele da se oni slažu. U teoriji, ovo bi moglo da pomogne, ali činjenično stanje je takvo da ćete vikati i osećaćete se krivim što ste vikali, a onda ćete kriviti sebe i smatrati svojim neuspehom ako se vaša deca ne budu slagala. Ovo samo po sebi može da bude daleko stresnije nego ako se od početka niste toliko trudili.
Ukoliko dete oseća da ga volimo, cenimo i ne osuđujemo, manje su šanse da će biti ljuto te da će suparništvo među braćom i sestrama biti vaš problem.
Veoma je bitno da prihvatite manje idealnu, realističniju verziju porodičnog života i da znate da su ljubomora i potreba za nadmetanjem koju ljudi imaju sa svojom braćom i sestrama primarne i instinktivne. Moguće je čak da ih nikad nećemo prerasti. Kao roditelj, ne možete da „rešite” suparništvo među braćom i sestrama, umesto toga, naučite da ga kontrolišete. Kada prihvatimo da je ovo suparništvo normalno, manje ćemo se uzbuđivati zbog toga. Dakle, kad se naša deca posvađaju, i dalje ćemo znati o čemu je tu reč i samim tim nećemo biti toliko grubi prema njima – ovo odmah čini naše domove opuštenijim, a možda čak i malo harmoničnijim.
Štaviše, ukoliko naučite da kontrolišete ovakve situacije kako treba, možete da smanjite učestalost svađanja među svojom decom. U ovom poglavlju govorićemo o tome šta da uradite kako biste proredili svađe među svojom decom, kao i kako da im pomognete kada se posvađaju.
Naši odnosi s našom decom
Ovo ima veliki uticaj na to kako se ponašaju jedno prema drugom. Ukoliko dete oseća da ga volimo, cenimo i ne osuđujemo, manje su šanse da će biti ljuto i istresati se na brata ili sestru. U ovom odeljku govorićemo o problemu „miljenika”, kao i o problemu upoređivanja i etiketiranja.
Miljenici
Malo koji roditelj priznaje da ima miljenika, čak i sebi, i to je nešto o čemu se retko govori. Ipak, kad je očigledno da miljenik postoji, to će izazvati veće suparništvo i ozlojeđenost među vašom decom nego bilo šta drugo.
U većini slučajeva, volimo svoje decu jednako, ali imamo različite odnose sa svakim detetom ponaosob. Da se ne lažemo, svima nam je draže naše manje iritantno dete, a ovo se menja iz dana u dan, čak i iz sata u sat. Isto tako, draže nam je jednostavno dete od komplikovanog. I ovo se takođe menja, današnja vesela beba može izrasti u četvorogodišnjaka koji udara svoju mamu.
Važno je sagledati širu sliku i prihvatiti da se naša osećanja prema deci večito menjaju. Čak i ako osetimo da favorizujemo jedno dete, to verovatno neće potrajati veoma dugo. Ipak, moramo paziti da ne postanemo previše bliski s jednim detetom, zapostavljajući drugo. Ono što je još bitnije jeste da nikada ne dozvolimo da se jedno od naše dece oseća kao najmanje drago. Postoje mnogi koraci koje možemo da preduzmemo kako bismo sprečili da favorizovanje postane problem.
Šta možete da učinite
Razmislite zašto vam se neko od vaše dece čini teškim i preuzmite odgovornost za sopstvena osećanja. Priznajte sebi ukoliko vam se trenutno ne dopadaju vaša deca. Potrudite se da izgradite odnos sa svojim „teškim” detetom tako što ćete provoditi vreme sami s njim kako biste ojačali svoj odnos.
Imajte više fizičkog kontakta sa svojom starijom decom. Normalno je da imamo više fizičkog kontakta s mlađom decom zato što je njima potrebno više podizanja, menjanja pelena, pomoći oko obuvanja cipela i tako dalje. Sa starijim detetom ovo možete da nadomestite tako što ćete ga uzeti u krilo kako biste mu pročitali priču ili tako što ćete ga pomaziti po glavi. Dodir je dobar način da obnovite odnos sa svojim starijim detetom. Posebno je koristan nakon izliva besa, ili ukoliko je povredilo mlađe dete i bili ste ljuti na njega.
Zamenite scenario. Na primer, poželite laku noć svom starijem detetu na isti način na koji poželite laku noć svom mlađem detetu. Možda ćete se iznenaditi koliko to nežno zvuči. Kada uvidite da postoji razlika, možete da počnete da radite na tome.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.