Izdvajamo savete psihologa i razloge zbog kojih su svađe među mališanima dobra stvar. Sasvim je normalno da se u nekoj fazi života braće i sestre svađaju i prepiru, tvrde psiholozi.
A kad bi trebalo da se umešate? Uplićite se što je manje moguće!
Umesto što pokušavate da otkrijete ko je šta rekao ili uradio, oba uključena deteta moraju biti sklonjena s poprišta i odvedena u sobu sa zatvorenim vratima, gde će samo njih dvoje zuriti jedno u drugo dok ne reše nesporazum.
Iako dečije svađe grozno zvuče, postoji nešto pozitivno u njima i to bi trebalo da bude dovoljan razlog da ih pustite da svoje svađe reše na svoj način.
Dakle, kako bi trebalo da reagujemo? Kada se deca potuku, lako je postati veoma emotivan, što može ponekad i da pogorša situaciju.
Veoma je bitno da prihvatite manje idealnu, realističniju verziju porodičnog života i da znate da su ljubomora i potreba za nadmetanjem koju ljudi imaju sa svojom braćom i sestrama primarne i instinktivne.
Svi zajedno su nas vaspitavali i zato nije moglo da se desi da veliki dečaci maltretiraju mlađe duže od par minuta. Uvek bi neko to prekinuo.
U svađe vršnjaka ne treba se mešati dok nema agresije i jedno dete nije u nepovoljnijem položaju. Konstruktivno rešavanje konflikta uči decu toleranciji i zauzimanju za sebe
istraživanja kažu da se braća i sestre uzrasta od tri do sedam godina u proseku posvađaju tri i po puta na sat. Neke su svađe kratke, druge su duže, ali to je ukupno deset minuta provedenih u svađi svakog sata.
Suparništvo među decom nama danas deluje kao prirodna stvar, ali ono nije univerzalna pojava.
