Poslednjih godina sve više dece ima anomalije zuba i više je dece koja treba da nose protezu, upozoravaju stručnjaci, dodajući da mališani sve manje žvaću hranu, zbog čega ih je sve više sa krivim zubima.
Načelnik stomatološke službe Doma zdravlja „Zvezdara“ Predrag Krdžalić ističe da je pre 20 godina oko 35 odsto dece bilo indikovano za protezu, a danas je to više od 85 odsto.
Osim genetskog faktora, deca danas, kako navodi Krdžalić, sve češće gutaju hranu umesto da žvaću, jer jedu poluprerađenu hranu.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“, u 2015. godini u Srbiji je 38 odsto sedmogodišnjaka imalo sve zdrave zube, a najviše mališana sa zdravim zubima bilo je u Svrljigu, Jagodini, Topoli, Paliluli, Kuršumliji, Kučevu i Medveđi.
Nasuprot tome, najmanje sedmogodišnjaka sa zdravim zubima registrovano je u domovima zdravlja „Bosilegrad“, „Petrovac“, „Sjenica“, „Vranje“ i „Kosjerić“, a Krdžalić objašnjava da je za zdravlje zuba bitna sedma godina jer tada rastu šestice kao prvi stalni zubi.
Upravo ti zubi, dodaje, najviše su izloženi lošoj oralnoj higijeni i nečistoći, a najduže treba da se zadrže u ustima i nosioci su postavljanja svih ostalih zuba.
U izveštaju „Batuta“ pominje se i da 36,64 odsto dvanaestogodišnjaka ima sve zdrave zube, a da je više od polovine dece od 12 godina sa svim zdravim zubima registrovano u 29 domova zdravlja, od kojih su šest beogradski domovi – „Stari grad“, „Vračar“, „Palilula“, „Obrenovac“, „Zvezdara“ i „Novi Beograd“.
Najlošije zube među dvanaestogodišnjacima, prema podacima „Batuta“, imaju oni u Sjenici, Ljigu, Topoli, Brusu, Irigu i Varvarinu, Vranju, Plandištu, ali istovremeno podaci govore da mališani u Srbiji čije je zube napao karijes mnogo više od svojih vršnjaka u okruženju idu kod zubara i leče obolele zube.
„Što se tiče statistike, stanje karijesa je smanjeno, ali još nije smanjeno onoliko koliko je u razvijenim zapadnim zemljama“, navodi Krdžalić i ističe da je oralna higijena danas generalno bolja, ali da može da bude još bolja, te da može da se napravi pomak u preventivi, u čemu je edukacija najbitnija.
Kaže i da je pogrešno što roditelji misle da na mlečne zube ne treba obraćati pažnju.
„Najbitnija je oralna higijena, svi počinjemo od toga, jer možemo popravaljati zube… jedan popravimo, dva se pokvare, uvek se nešto radi, a efekat je nikakav, mučimo sebe i decu, bez efekta. Znači, prvo moramo ukloniti uzrok. Obično je uzrok nečistoća na zubima i neadekvatno pranje zuba“, navodi Krdžalić.
Roditelji, dodaje, obično kažu da dete pere zube, možda to i čini, ali ne pere ih pravilno.
Navodeći da stomatolozi iz Doma zdravlja „Zvezdara“ odlaze u škole gde se obavljaju preventivni i sistematski pregledi, Krdžalić upozorava da zdravlje zuba najviše narušavaju slatkiši, ali dodaje da ih ne treba zato uskraćivati deci.
„Obično kažemo da deci treba zabraniti slatkiše, ali ne, slatkiši su za decu, s tim što ne treba da se uzimaju od ujutru do uveče. Detetu treba dati slatkiš posle glavnog obroka, posle toga ne. Uveče posle pranja zuba, ništa više, zaslađeno mleko ili sok, ne, samo voda“, upozorava Krdžalić.
Pranje zuba najmanje dva puta dnevno
Načelnik stomatološke službe Doma zdravlja „Zvezdara“ Predrag Krdžalić podseća da zube treba prati najmanje dva puta dnevno, ujutru i uveče.
Dodaje da je najbitnije večernje pranje, jer se u toku sna smanjuje lučenje pljuvačke i zubi su tada izloženi nečistoći i taloženju zubnog plaka.
