Svi vrtići u Beogradu sada imaju nova pravila o hrani

Grickalice, slatkiše i sokove roditelji više ne mogu da unose u vrtiće, a na jelovniku u obdaništima nema ni kikirikija, morskih plodova i gaziranih pića.

Rada Bjelić

Grickalice, slatkiše i sokove roditelji više ne mogu da unose u vrtiće, a na jelovniku u obdaništima nema ni kikirikija, morskih plodova i gaziranih pića.

Ovo je rezultat novog pravilnika o ishrani dece u predškolskim ustanovama koji je stupio je na snagu početkom juna ove godine, a koji definiše ishranu mališana, ali i status saradnika za ishranu.

– Za proslave dečjih rođendana roditelji su ranije donosili grickalice, slatkiše i sokove, iako deca redovno dobijaju poslastice spremljene u kuhinjama vrtića. U grupama imamo i po 30 mališana i skoro svaki dan je nekome rođendan. Nema potrebe za donošenjem hrane. Deca ovde imaju sve što im je potrebno. Industrijska hrana je krcata praznim kalorijama, aditivima i pojačivačima ukusa. Roditelji su te grickalice donosili i mimo rođendana, pa su deca zbog toga odbijala da jedu predviđenu i pripremljenu hranu. Nedonošenje hrane u vrtiće je za dobrobit dece i bilo je to neophodno uvesti – objašnjava Vesna Zečević, predsednica Udruženja nutricionista predškolskih ustanova Srbije.

Pravilna ishrana dece podrazumeva da bude balansirana, raznovrsna i zasnovana na biološki vrednim namirnicama, zdravstveno bezbednim, odnosno kontrolisanim. Predviđeno je da u jelovniku svakodnevno budu zastupljene sve grupe namirnica kako bi se obezbedile preporučene količine proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Nepoželjni u jelovniku dece do godinu dana su med, jagodasto, orašasto i citrusno voće zbog mogućnosti izazivanja alergija. Ono što se novim pravilnikom ne preporučuje u ishrani dece svih uzrasta jeste kikiriki, koji je najveći alergen, zatim morski plodovi, pečurke i gazirana pića.

– Deca treba da jedu sve: od voća, povrća, mlečnih proizvoda, jaja, do mesa i ribe. Bitan je kvalitet namirnica, a mi koristimo one prvog kvaliteta. Veoma je bitan i način pripreme, nema prženja i pohovanja. Deca dobijaju hranu i slatkiše koji se spremaju u našim kuhinjama, na osnovu receptura koje prilagođavamo deci, bez aditiva i aroma – objašnjava naša sagovornica.

Pravilnikom je definisana i ishrana za decu sa posebnim zahtevima, odnosno za onu koja su alergična ili iz drugih zdravstvenih razloga ne mogu da konzumiraju neke namirnice.

– Ustanove za njih prave individualne jelovnike u dogovoru sa roditeljima. Oni donesu dijagnozu, ako ustanova ne može da ispoštuje nešto, dozvoljeno je da to roditelji donesu, ali uz prethodnu konsultaciju sa saradnikom za ishranu – priča Zečevićeva.

O tome se posebno vodi računa budući da postoje i vrlo složeni slučajevi višekomponentnih alergija, pa čak i onih sa životnim rizikom. Kako kaže sagovornica “Blica”, veoma se pazi tokom serviranja obroka sa namirnicama za koje se zna da se alergena reakcija javlja i pri samom kontaktu deteta s njom.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana