Grickalice, slatkiše i sokove roditelji više ne mogu da unose u vrtiće, a na jelovniku u obdaništima nema ni kikirikija, morskih plodova i gaziranih pića.
Rada Bjelić
Grickalice, slatkiše i sokove roditelji više ne mogu da unose u vrtiće, a na jelovniku u obdaništima nema ni kikirikija, morskih plodova i gaziranih pića.
Ovo je rezultat novog pravilnika o ishrani dece u predškolskim ustanovama koji je stupio je na snagu početkom juna ove godine, a koji definiše ishranu mališana, ali i status saradnika za ishranu.
– Za proslave dečjih rođendana roditelji su ranije donosili grickalice, slatkiše i sokove, iako deca redovno dobijaju poslastice spremljene u kuhinjama vrtića. U grupama imamo i po 30 mališana i skoro svaki dan je nekome rođendan. Nema potrebe za donošenjem hrane. Deca ovde imaju sve što im je potrebno. Industrijska hrana je krcata praznim kalorijama, aditivima i pojačivačima ukusa. Roditelji su te grickalice donosili i mimo rođendana, pa su deca zbog toga odbijala da jedu predviđenu i pripremljenu hranu. Nedonošenje hrane u vrtiće je za dobrobit dece i bilo je to neophodno uvesti – objašnjava Vesna Zečević, predsednica Udruženja nutricionista predškolskih ustanova Srbije.
Pravilna ishrana dece podrazumeva da bude balansirana, raznovrsna i zasnovana na biološki vrednim namirnicama, zdravstveno bezbednim, odnosno kontrolisanim. Predviđeno je da u jelovniku svakodnevno budu zastupljene sve grupe namirnica kako bi se obezbedile preporučene količine proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Nepoželjni u jelovniku dece do godinu dana su med, jagodasto, orašasto i citrusno voće zbog mogućnosti izazivanja alergija. Ono što se novim pravilnikom ne preporučuje u ishrani dece svih uzrasta jeste kikiriki, koji je najveći alergen, zatim morski plodovi, pečurke i gazirana pića.
– Deca treba da jedu sve: od voća, povrća, mlečnih proizvoda, jaja, do mesa i ribe. Bitan je kvalitet namirnica, a mi koristimo one prvog kvaliteta. Veoma je bitan i način pripreme, nema prženja i pohovanja. Deca dobijaju hranu i slatkiše koji se spremaju u našim kuhinjama, na osnovu receptura koje prilagođavamo deci, bez aditiva i aroma – objašnjava naša sagovornica.
Pravilnikom je definisana i ishrana za decu sa posebnim zahtevima, odnosno za onu koja su alergična ili iz drugih zdravstvenih razloga ne mogu da konzumiraju neke namirnice.
– Ustanove za njih prave individualne jelovnike u dogovoru sa roditeljima. Oni donesu dijagnozu, ako ustanova ne može da ispoštuje nešto, dozvoljeno je da to roditelji donesu, ali uz prethodnu konsultaciju sa saradnikom za ishranu – priča Zečevićeva.
O tome se posebno vodi računa budući da postoje i vrlo složeni slučajevi višekomponentnih alergija, pa čak i onih sa životnim rizikom. Kako kaže sagovornica “Blica”, veoma se pazi tokom serviranja obroka sa namirnicama za koje se zna da se alergena reakcija javlja i pri samom kontaktu deteta s njom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Fina motorika: Prstići se igraju, a mozak – vežba
Fina motorika je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. U pitanju su pokreti malih mišića ruku koji će do kraja...
Koliko reči treba da znaju trogodišnjaci
Bogatstvo dečijeg rečnika intenzivno se razvija. Normalan razvoj govora podrazumeva da jednogodišnjak zna nekoliko reči, dvogodišnje dete treba da vlada sa 200 do 300, dok trogodišnjaci koriste od 1.500 do...
“Decu u vrtić dovode samo oni koji nisu uspeli drugačije da se snađu”
Smanjena dolaznost dece u vrtiće, koja ne premašuje 50 posto, pomaže povoljnoj epidemiološkoj situaciji i zahvaljujući tome mogu da se sprovedu sve predviđene mere za prevenciju korone. Predsednica Samostalnog sindikata...
Adaptacija na vrtić – čega se jedna mama dosetila da svom dečaku olakša
I oni koji su adaptaciju prošli pre godinu ili dve, ovih dana pribojavaju se novog početka. Većina dece zaboravila je kako to izgleda svakog jutra ustajati rano i čitavog dana...
Nema komentara.