Požrtvovanost ove vrste najčešće je prebacivanje odgovornosti na decu zbog svog promašenog života. I kako nakon toga živeti sa saznanjem da je mama bila nesrećna... zbog sopstvenog deteta?
Kako bi pomogla roditeljima da procene da li su pretovarili svoju decu obavezama, Bikova je sastavila sledeći spisak pokazatelja da dete nije preopterećeno (van)školskim aktivnostima:
Dijalog između „lenje“ mame Ane Bikove i njenog 11-godišnjeg sina, objavljen na njenom blogu brzo se raširio po internetu, izgubio autorstvo i pokupio gomilu kritika.
Svi odrasli – i oni koji čuju na prvu i oni koji ne čuju ni da im deset puta ponoviš – nekad su bili deca. Ako je dete naučeno da iz prve čuje šta mu se kaže, velika je verovatnoća da će tu naviku sačuvati za ceo život.
Kako shvatiti kada kontrola počinje da guši? Vrlo jednostavno. Postavite sebi pitanje: kada kontrolišem, da li to činim iz ljubavi prema detetu ili iz ljubavi prema sebi?
Ja sam lenja majka. Uz to sam i sebična i nemarna. Hoćete da znate zašto? E, pa zato što želim da moja deca budu samostalna, preduzimljiva i odgovorna. Detetu treba pružiti mogućnosti da ispolje te osobine.
Opozicioni prkosni poremećaj (engl. oppositional defiant disorder = ODD) je termin koji se koristi za decu i adolescente koja pokazuju ponavljajući obrazac prkosnog i negativnog ponašanja prema ljudima
