Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama

Požrtvovanost ove vrste najčešće je prebacivanje odgovornosti na decu zbog svog promašenog života. I kako nakon toga živeti sa saznanjem da je mama bila nesrećna… zbog sopstvenog deteta?

Foto: Pixabay

Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj budžetskoj obrazovnoj ustanovi – time se sličnost između njih završavala. A ključna razlika bila je u odnosu tih dveju žena prema sebi.

Jedna od njih (nazvaću je Tamara Petrovna) bila je uzuzetno požrtvovana osoba. Baš tako je s ponosom sebe nazivala. „Opet žrtvujem svoje vreme zbog procesa obrazovanja“ – gromoglasno je objavila u zbornici pristavši da zameni koleginicu koja se razbolela. Ona pak nikad nije išla na bolovanje: kad se ne oseća dobro, više je volela da to pregura na nogama „ostajući na visini borbenog zadatka“. Svaki čas je Tamara Petrovna demonstrativno pila lekove, koje je sama sebi propisivala, jer nije imala kad da ide po lekarima. I svi smo, naravno, čuli za njen podvig: kako je jednom posle operacije izašla iz bolnice da bi održala ispit. Ona je uvek bila maksimalno opterećena, čak i preko norme pa su se „suvišni“ časovi morali voditi na nekome drugome. Tako mnogo je radila isključivo zbog dece koju „treba lepo obezbediti“. Krilatica „Za decu samo najbolje!“ nije bila samo njena lična parola nego i njen stil života. Kakve god okolnosti bile, na prvom mestu se udovoljavalo potrebama njene dece (zahtevi su, kako i samo shvatate, neprekidno rasli), dok se sama Tamara Petrovna hranila i odevala vrlo asketski i, dakako, nije sebi dozvoljavala da troši na razonodu i ostale „gluposti“.

Druga žena (neka bude Tatjana Pavlovna) po svom načinu života bila je sušta suprotnost Tamari Petrovnoj. Gledala je da bude minimalno opterećena rasporedom. Kad ustreba, umela je da bude „bezobrazna“ i ode na bolovanje čak i tokom ispitnog roka. Pozivajući se na slabo zdravlje, bila je u stanju da usred školske godine uzme neplaćeno odsustvo da bi otišla u neki sanatorijum, čime je kod Tamare Petrovne izazivala ideološku mržnju.
Povremeno bih se u trpezariji zadesila ili s jednom ili s drugom, ili pak istovremeno sa obema…

Tamara Petrovna je bila veoma, veoma pričljiva. Žalila se na zdravlje, na hroničan umor, na nezahvalnu decu, koja joj sada svako veče uvaljuju unučad, te joj ne daju da se odmori posle napornog radnog dana, a zbog njih i radi… Intonacija svega izgovorenog jasno je pokazivala da je uloga žrtve – omiljena uloga Tamare Petrovne. I da za tu ulogu očekuje ovacije…

Tatjana Pavlovna, naprotiv, bila je spokojna, osmehivala se i više slušala nego što je govorila. Ponekad je prepričavala nešto smešno o unucima.

Jednom je Tamari Petrovnoj postavila naivno pitanje:

–Zašto ne odete na ispitivanje ako imate česte glavobolje?

Na to je Tamara Petrovna planula.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana

Tagovi :Ana Bikova, majke, mame, požrtvovana mama, roditelj žrtva, roditelji žrtve, žrtvovanje

Slični članci koji vas mogu zanimati:

Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO

Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu

Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to

"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...