Naš školski sistem, u kome je glavni zahtev od đaka i studenata da memorišu gradivo i reprodukuju memorisano, ne da ne podstiče kritičko razmišljanje, nego ne podstiče nikakvo razmišljanje.
…i njegova savremena primena
Kroz čitavo školovanje, individualna inicijativa i kreativno mišljenje su dosledno obeshrabreni. Od učenika se zahteva samo slepa poslušnost, vežbanje memorije, reprodukovanje suhomesnatih činjenica – čak i kad su sumnjive i nezdrave. To nije obrazovanje.
Da li smo nešto naučili iz ovog iskustva? Da li će se naći neko ko će ozbiljno razmotriti naš sistem takmičenja, njegovu svrhu, posledice – pozitivne i negativne?
Prilikom pukog učenja napamet dolazi još i do fatalne pojave da se sadržaji koji nisu ispravno ili su čak pogrešno shvaćeni stalnim ponavljanjem prilikom učenja napamet još bolje utvrđuju i dublje utiskuju, kao pogrešne predstave.
