Naš školski sistem, u kome je glavni zahtev od đaka i studenata da memorišu gradivo i reprodukuju memorisano, ne da ne podstiče kritičko razmišljanje, nego ne podstiče nikakvo razmišljanje.
Kroz čitavo školovanje, individualna inicijativa i kreativno mišljenje su dosledno obeshrabreni. Od učenika se zahteva samo slepa poslušnost, vežbanje memorije, reprodukovanje suhomesnatih činjenica – čak i kad su sumnjive i nezdrave. To nije obrazovanje.
Da li smo nešto naučili iz ovog iskustva? Da li će se naći neko ko će ozbiljno razmotriti naš sistem takmičenja, njegovu svrhu, posledice - pozitivne i negativne?
Prilikom pukog učenja napamet dolazi još i do fatalne pojave da se sadržaji koji nisu ispravno ili su čak pogrešno shvaćeni stalnim ponavljanjem prilikom...
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
