Ljubav se ne može kupiti niti požurivati, niti ugurati u „kvalitetno vreme”, već mora biti s teškom mukom izvojevana, uz pogled direktno u oči, dodir kože, između svakog roditelja i svakog deteta, tokom godina i godina voljenja i učenja.
Iako su svi imali masti i pekmeza, izlazak pred kuću s namazanim hlebom izazivao je euforiju. Oko nosioca namazane štafete okupe se drugari i viču uglas: „prvi bezec", „drugi bezec", „treći bezec" i tako redom.
Vreme provedeno bez nadzora roditelja, čak iako je dete u dvorištu sa drugarima, verovatno će dovesti do većeg broja ogrebotina, pa i svađa među decom, ali to je neophodno da bi deca naučila da sama donose odluke koje se tiču rizičnih situacija i iskustava.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Povodom Svetskog dana mačaka otkrivamo zanimljive činjenice o ovim tajanstvenim ljubimcima – od njihove istorije i uloge kroz vekove, do najomiljenijih rasa i razloga zbog kojih ih volimo.
