Dve bitke modernog života

Danas se vodi velika bitka, možda najvažnija bitka našeg doba. Na jednoj strani nalaze se ekonomski racionalisti, uključujući tu i mnoge koji rade na katedrama za rano detinjstvo na univerzitetima i veruju da se detinjstvo može profesionalizovati, da se može racionalizovati i masovno proizvoditi kako bi odgovaralo modernom svetu. Na drugoj strani nalaze se oni među nama koji smatraju da se ljubav ne može kupiti niti požurivati, niti ugurati u „kvalitetno vreme”, već mora biti s teškom mukom izvojevana, uz pogled direktno u oči, dodir kože, između svakog roditelja i svakog deteta, tokom godina i godina voljenja i učenja.

To je bitka koja se vodi za detinjstvo puno ljubavi, bezvremeno, individualizovano i celovito. Postoji opasnost da se deca izgube u našim materijalističkim jurnjavama, da budu uhvaćena u zamku našeg takmičarskog ludila, da budu homogenizovana u nesigurne japijevske klince odgajane po jaslicama; da postanu bezlična masa zavisnika od kupovine po tržnim centrima karakteristična za jedan potpuno obezličeni i konformistički svet u kome čoveka mere po dizajnerskim etiketama, a zaboravljaju na ljubav, posvećenost i žrtvu.

Očigledan aspekt ovoga jeste debata koja se vodi oko toga treba li male bebe smeštati u centre za celodnevni boravak, kao što se vodi i bitka za roditelje u kojoj se odlučuje da li će se roditeljima – uključujući tu i očeve – odobriti radno vreme koje odgovara porodici. Danas svetom upravljaju korporacije – a ne vlade – a u korporacijskom rečniku ne sreću se često reči kao što su „ljubav”, „zajedništvo” i „porodica”.

Mladi roditelji nemaju vremena da BUDU roditelji – jer su uhvaćeni u zamku svakodnevice u kojoj se sve svodi na zaradi i potroši. Stanje u trećem svetu još je gore: radnici spavaju po fabrikama; deca počinju da se bave prostitucijom da bi spasla porodice od prinudnog iseljenja sa zemljišta na kome su nastanjene.

Moramo povezati energije kojima raspolažemo i moramo jedni druge ohrabrivati i razmenjivati ideje među sobom. Roditeljska moć postepeno raste, naporedo sa shvatanjem da moramo da se borimo za pravo da budemo roditelji svoje dece i za društvo u kome će ljudi biti vrednovani više od profita, u kome će zajednica biti vrednovana više od konvencionalne pogodnosti. To je bitka koja počinje kod kuće, odlukama koje sami donosimo, ali koja je tesno povezana sa sudbinom celog ljudskog roda.