Kad najednom sa dna staze ukaza se proleće u zelenom raskošnom ogrtaču, načinjenom od bezbroj zelenih listića. – Živelo proleće! – povikaše hiljade grla...
Posle duge zime koja doduše nije bila preterano hladna ali je bila maglovita, siva i ko i sve zime –nadžak-baba, proleće je nešto čemu se svi radujemo.
Dete još nije stiglo da spusti ranac, ispriča kako mu je protekao dan niti objasni šta se dogodilo. Roditelj već ima podatak, a podatak lako postaje zaključak: nije dovoljno učilo, nije bilo pažljivo, nije se potrudilo.
Roditelji, neretko i po sopstvenim priznanju, pribegnu obliku pomoći koji smatraju podrškom, a koji se ogleda u pisanju sastava i pesama, pravljenju projekata ili izradi crteža.
Tokom dva dana Oplenac je ponovo postao mesto susreta dece i porodica iz cele Srbije i regiona, uz rekordnih 45.000 posetilaca, 120 aktivnosti i oko 1200 volontera.
