Prema istraživanjima gojaznost je bolest novih generacija, jer nam deca sve više sede kući uz igrice, jedu nezdravu, brzu hranu. Stručnjaci procenjuju da će se za deset godina broj gojazne dece udvostručiti. Kada je pravo vreme da deca počnu da vežbaju i brinu o ishrani? Iako se gojaznost najčešće veuje…
Važno je kako se mama hrani dok čeka bebu, ali je važno i kakve navike se razvijaju bukvalno od prvog dana života deteta.
Samo 20 odsto gojaznih majki je ispravno identifikovalo svoju decu kao gojaznu. I samo tri odsto majki su precenile težinu svoje dece.
Jedan od načina na koji bi se problem gojaznosti mogao rešavati na dugoročan način je podsticanje dece da budu fizički aktivna, ne samo na časovima fizičkog u školi već i u svakodvenom životu.
Ono što je zabrinjavajuće jeste da 90 procenata gojazne dece ostanu to i u odraslom dobu. Stoga je veoma važno razvijati kampanje u detinjstvu
Već četiri godine nastavnici svakog školskog dana decu šalju na dnevno istrčavanje jedne milje (oko 1,6 kilometara) i ta redovna vežba pokazala se kao višestruko korisna.
Svi želimo da nam deca vode dug i zdrav život. A najbolji način na koji ćemo to postići jeste da ih odgajamo tako da misle kako je zdrav životni stil nešto normalno. Naravno da postoje bolesti nad kojima nemamo kontrolu, ali postoje mnoga oboljenja koja će mnogo pre pogoditi gojazne i neaktivne osobe.
Irski stručnjaci došli su do zaključka da su mnoge majke više voljne da priznaju sopstvenu gojaznost nego gojaznost kod svoje dece, što onemogućava da se detetu pruži adekvatna pomoć i unos pravilne ishrane.
Sjajan tekst o tome kako u Srbiji stvaramo kod dece od malih nogu nezdrave navike možete pročitati na blogu Mirjane Mimice.
Trudim se da bratanci ne budu instalirani ispred televizora. Naređamo se na tepih i prvo skočimo u vazduh, pa čučnemo s rukama pored stopala, iskočimo u poziciju za sklek, ponovo skočimo u čučanj i onda skočimo u vazduh – pa sve ponovo. Još uvek se nisu žalili kako imaju najgoru…
