Kada su Veličko i njegova supruga Ružica podneli zahtev za starateljstvo, nadali su se da će im u dom doći slatka plava devojčica, kao sa novogodišnje čestitke. Umesto nje, u kuću Matića u Boljevcima stigle su crnokose i crnooke dvoipogodišnje bliznakinje. Ružicu su istog dana počele da zovu mama a oslovljavanje Velička sa čika poslale su u zaborav posle samo nedelju dana provedenih u ovoj toploj porodici
Dok odluka o usvajanju polako sazreva ili dok iščekujemo ishod procesa usvajanja, pa i posle toga, mogu nas opteretiti pitanja i dileme koji su ponekad takvi da se bojimo i sami s njima da se suočimo, a kamoli da s nekim o njima razgovaramo.
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
