Gomila papira, godine strpljenja, milion pitanja, desetine provera, ocenjivanja… Sve ovo čeka one koji u Srbiji žele da usvoje dete. Čeka ih i obeshrabrujuća činjenica da u ovom trenutku 731 par ima istu želju, a da svega 135 dece može da bude usvojeno.
Slučaj hraniteljke iz Zrenjanina koja je odgajila petogodišnjeg dečaka, a koga sada želi da usvoji bračni par iz Švedske, otvorilo je pitanje ko sve i na koji način može da usvoji dete u Srbiji, kao i da li su strani državljani u prednosti.
Evo kako stvari zapravo stoje.
Nije svako napušteno dete podobno za usvajenje, niti svaki par može da bude bude roditelj na ovaj način.
Koja deca mogu da budu usvojena?
Samo deca koja su trajno lišena roditeljskog staranja mogu da uđu u postupak usvajanja. A to znači da su njihovi biološki roditelji u potpunosti lišeni roditeljskog prava ili su saglasni sa usvajenjem, zatim ako su umrli ili su u potpunosti lišeni poslovne sposobnosti.
Stručnjaci procenjuju i potencijalne roditelje. Ispituje se njihova motivacija za usvajanje dece, prilažu se dokazi o tome koliko zarađuju, šta sve od imovine poseduju, a dužni su da prođu i program pripreme i obuke, takozvanu školicu roditeljstva. Ukoliko je procena pozitivna, njihova imena se upisuju u registar usvojitelja.
Zakon propisuje i kolika mora da bude razlika u godinama između deteta i potencijalog para koji želi da usvoji dete – ne manja od 18, niti veća od 45 godina.
