Kada su Veličko i njegova supruga Ružica podneli zahtev za starateljstvo, nadali su se da će im u dom doći slatka plava devojčica, kao sa novogodišnje čestitke. Umesto nje, u kuću Matića u Boljevcima stigle su crnokose i crnooke dvoipogodišnje bliznakinje. Ružicu su istog dana počele da zovu mama a oslovljavanje Velička sa čika poslale su u zaborav posle samo nedelju dana provedenih u ovoj toploj porodici
Foto: A. Vasiveljević
Autor: Katarina Đorđević
Veličku Matiću (57) tri datuma podjednako su u srcu – dani kada su rođene njegove kćerke Jovana i Miljana i 26. novembar 2014. godine, kada su dvoipogodišnje bliznakinje Angelina i Anđela stigle na spisak stanara njegove porodične kuće u Boljevcima, selu nadomak Beograda. Kada su Veličko i njegova supruga Ružica podneli zahtev za starateljstvo, nadali su se da će im u dom doći slatka plava devojčica, kao sa novogodišnje čestitke. Umesto nje, u kuću Matića stigle su crnokose i crnooke bliznakinje iz Doma za decu bez roditelja u Zvečanskoj ulici. Ružicu su istog dana počele da zovu „mama”, a oslovljavanje Velička sa „čika” devojčice su poslale u zaborav posle samo nedelju dana provedenih u ovoj toploj porodici.
– Posle 28 godina ostala sam bez posla u jednoj građevinskoj firmi i razmišljala šta bih mogla da radim. Pošto u Boljevcima postoji duga tradicija hraniteljstva i kako sam i ja odrastala uz decu koja su detinjstvo provela u hraniteljskim porodicama, poželela sam da i moja porodica pruži utočište nekom detetu koje odrasta bez roditelja – priča Ružica Matić.
Kad je ta odluka sazrela, okupila je porodicu i saopštila im svoju želju.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Bajka utorkom: Najteži posao na svetu
Prvi dan škole. Petak. Lepota, kreneš, vidiš se sa drugarima i odmah vikend. Ima li šta lepše što može da te zadesi u drugom razredu? Ali, ne leži vraže, učiteljica se...
Gorica Nešović: Želim da imam i trošim prilike
Kad otvorim ormar, pun kʼo oko. Po dve-tri stvari na jednoj vešalici, nema mesta ni za šta. Kad treba da se obučem i izađem, po petnaest minuta razbijam glavu, ne...
Bajka utorkom: Ne mogu više. Odustajem
Imam ponekad utisak da ljudi koji me prate i koji čitaju bajke misle da sam ja uvek pozitivan, da nemam loše dane i da nikada ne odustajem. Juče sam želeo...
Bajka utorkom: Bogatstvo ili status? Šta je bolje imati?
Kopaonik. Dolazimo na rođendansku proslavu. Na proslavi je stotinak ljudi. Kao i uvek dolazimo na vreme. Poštujemo tuđe i cenimo svoje vreme. Primećujem da smo retka vrsta. Svi ostali kasne....
Nema komentara.