Na evidenciji centara za socijalni rad širom Srbije nalazi se oko 180.000 dece i mladih, što u statističkom prevodu znači da je država „treći roditelj” svakom sedmom detetu u našoj zemlji.
Najveći broj mališana u hraniteljskim porodicama bili su žrtva nasilja, zapostavljanja i zlostavljanja i osnovni zadatak hranitelja je da im pomognu da prevaziđu traume.
Iako siromaštvo po zakonu i standardima ne može biti jedini razlog za izdvajanje deteta iz biološke porodice, u realnosti se upravo to dešava. Siromaštvo čini i da se hraniteljstvo doživljava kao posao. Gde su, onda, u svemu tome deca
Priča policajca Miladina Banjca. koji već godinama pruža dom mališanima, ne može vas ostaviti ravnodušnim.
Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti
Hraniteljstvo u Srbiji danas plemenita misija ili prilika da se zaradi na nesreći dece. Više od 6.000 mališana raste u porodicama koje za to primaju nadoknadu, 40.000 dinara po detetu prosečno, pišu Novosti.
Prvo su udomili devojčicu, onda dvojicu dečaka, a zatim su otvorili porodična sirotišta. Njena porodica danas broji 120 članova
Nijedna beba se još nije rodila sa uputstvom za upotrebu.
Ko sve i na koji način može da usvoji dete u Srbiji, kao i da li su strani državljani u prednosti.
Popularni pevač priča o sopstvenom iskustvu usvajanja i motiviše druge roditelje da se odluče na ovaj plemenit korak.
