Na evidenciji centara za socijalni rad širom Srbije nalazi se oko 180.000 dece i mladih, što u statističkom prevodu znači da je država „treći roditelj” svakom sedmom detetu u našoj zemlji.
Najveći broj mališana u hraniteljskim porodicama bili su žrtva nasilja, zapostavljanja i zlostavljanja i osnovni zadatak hranitelja je da im pomognu da prevaziđu traume.
Iako siromaštvo po zakonu i standardima ne može biti jedini razlog za izdvajanje deteta iz biološke porodice, u realnosti se upravo to dešava. Siromaštvo čini i da se hraniteljstvo doživljava kao posao. Gde su, onda, u svemu tome deca
Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti
Hraniteljstvo u Srbiji danas plemenita misija ili prilika da se zaradi na nesreći dece. Više od 6.000 mališana raste u porodicama koje za to primaju nadoknadu, 40.000 dinara po detetu prosečno, pišu Novosti.
Samokontrola se može definisati kao sposobnost da „upravljamo našim jakim osećanjima tako da ih možemo doživeti bez da se osećamo preplavljeno ili da se ponašamo na način koji šteti nama i drugima.“
Ako se roditelji, koji su se naljutili zato što je dete uradilo nešto loše, malo distanciraju, dete se uplaši da ga manje vole i prihvataju, tako da pokušava da „povrati” ljubav i prihvatanje.
Učenici osmog razreda u svim osnovnim školama u Srbiji polagali su jutros završni test iz Srpskog jezika i književnosti, odnosno maternjeg jezika i književnosti.
Pozabavićemo se pred odmor na moru, planini, pred polazak u školu ili vrtić - zašto su očekivanja "ubice" raspoloženja, provoda i sreće
Piše: Snežana Golić, pedagog
