šta vi mislite, što nam se neke stvari sviđaju: da li zato što se rodimo tako ili zato što nam otkad znamo za sebe samo to kupuju i onda nam se sviđa iz navike i jer ne znamo za neke druge opcije? i ne mislim tu samo na igračke, već i na mnoge druge stvari koje nekako radimo po navici jer je neko rekao da tako treba, a ne znamo ni ko, ni kad, ni čemu.
Pokret za rodno neutralno vaspitavanje svoj uspeh duguje strahu roditelja da će ograničiti potencijale deteta.
U najvećem broju slučajeva, dečaci su ti koji su prikazani kao aktivni, radoznali, istraživači, pobednici. Devojčice su prikazane najčešće kao objekti, pasivne; njihova se vrednost meri drugačijim vrlinama, među kojima se kao najvažniji ističu lepota i fizički izgled.
Kada danas kupujemo za decu, sve je podeljeno na ženske i muške boje, i većina nas veruje da je oduvek bilo tako. Zapravo, ružičasti svet princeza jedva da je postojao pre 90-ih, a igračke su danas mnogo više podeljena prema polovima nego što su bile pre pedeset godina, kada su…
Šta bi se desilo ako uklonimo drečavu roze boju sa polica u prodavnici igračaka ili za trenutak skroz sklonimo barbike i lutke ? Da li bi svet prestao da postoji?
Šta se desilo sa devojčicama veštih prstića, razvijene mašte i prostornih veština, koje su se ponosile svojim Lego kreacijama na oglasima iz 70-ih? Ništa, jednostavno su proterane iz “Lego grada”…
