U najvećem broju slučajeva, dečaci su ti koji su prikazani kao aktivni, radoznali, istraživači, pobednici. Devojčice su prikazane najčešće kao objekti, pasivne; njihova se vrednost meri drugačijim vrlinama, među kojima se kao najvažniji ističu lepota i fizički izgled.
Stereotipi su opet u modi. Dok je pre nekoliko decenija devojčica kratke kose, u farmericama i kariranoj košulji koja se pentra po drveću bila izraz duha vremena koje je preziralo klasični pojam žensvenosti, danas je ta devojčica pokleknula pred ružičastom princezom koja mašta o ulepšavanju i šopingu dok čeka svog princa na belom konju. Zašto u dvadeset prvom veku decu opet vaspitavamo po starom i šta im savremena kultura poručuje kada su u pitanju uloge polova?
Američka autorka Suzan Faludi 1991. godine objavila je knjigu “Povratni udar” posvećenu trendu “poništavanja” tekovina ženske emancipacije, i pokušajima kulture da žene gurne nazad u tradicionalne uloge. Mada je njena teza pretrpela dosta kritike, verovatno ne bez razloga, budući da žena u zapadnom svetu ipak postaje sve obrazovanija, moćnija i slobodnija da izabere sopstveni identitet, ne može se poreći činjenica da je svet devojčica u poslednje vreme obuzela opšta “princezifikacija “ i poplava tradicionalnih stereotipa ženstvenosti. Na top listama najprodavanijih knjiga za devojčice caruju priručnici za princeze u kojima se devojčicama savetuje da ne smeju da se mršte, moraju da govore tiho i ne treba da se sukobljavaju, te da treba da se posvete ulepšavanju, šopingu i maštanju o prinčevima. Najupadljiviji sindrom ovog trenda jeste i opšta invazija roze boje. Dok pretražujete rafove odeljenja za devojčice bilo koje prodavnice igračaka, pokušavajući da pronađete nešto što nije lutkica ili šminka, shvatićete da čak i automobili ili sportski rekviziti za devojčice danas moraju biti roze, o školskom priboru ili odeći da i ne govorimo. Čini se da podela na mušku i žensku sferu u dečjem svetu odavno nije bila izraženija. Sju Palmer, autorka knjige Toksično detinjstvo, upozorava da «potpuna opsesija» devojčica roze bojom ugrožava njihov razvoj, sprečavajući ih da sebe vide u bilo kojoj drugoj ulozi osim uloge «princeze».
Mačo je u modi
S druge strane, dok devojčice provode vreme pripremajući se za život romantične pasivne heroine, današnji dečaci odrastaju u svetu superheroja, čitajući knjige o vitezovima i junacima i učeći kako da se bave istraživanjima i hvataju u koštac sa opsanostima. “U najvećem broju slučajeva, dečaci su ti koji su prikazani kao aktivni, radoznali, istraživači, pobednici” primećuje Iva Nenić, feministkinja i teoretičarka kulture – “klasičan primer je princ iz bajki koji prolazi kroz avanturu i rešava brojne zadatke kako bi se domogao ruke (lepe) princeze. Devojčice su prikazane najčešće kao objekti, pasivne; njihova se vrednost meri drugačijim vrlinama, među kojima se kao najvažniji ističu lepota i fizički izgled.”
“Mačo” je ponovo u modi pa je jedan od svetskih bestselera u svetu dećje literature poslednjih godina bila “Opasna knjiga za dečake” koja pokušava da povrati duh avanture i draž izazova u detinjstva muške dece. Doduš, posle protesta čitalaca pojavila se i Opasna knjiga za devojčice, ali ona nije ponovila uspeh verzije za dečake, verovatno jer nije mogla da se takmiči sa tolikim priručnicima za princeze..
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.