Mladi u Srbiji svoje slobodno vreme provode u druženju i zabavi, značajan izvor podrške im je porodica, institucije države ne ulivaju njihovo poverenje, a čak tri četvrtine omladinaca ima želju da emigrira.
Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.
Visokoobrazovane majke imaju više novca, što olakšava podizanje dece, ali i više mogućnosti za pregovore za sopstvenim partnerom oko podele roditeljskih obaveza
Skoro 86 odsto učenika smatra da u porodici razgovaraju o bitnim stvarima, a 82 odsto njih kaže da dobija od porodice potrebnu emocijalnu pomoć i podršku.
Može da se kaže pametni na dedu, sudeći po rezultatima studije o blizancima u našoj zemlji, u koju je uključeno više od 600 blizanaca, jer su za inteligenciju odgovorni geni, dok na školsko postignuće utiče – okruženje
Septembar treba da bude mesec radosti zbog povratka u društvenu sredinu koja ceni različitosti, neguje ravnopravnost i podstiče individualne potencijale.
Šta predstavlja proces adaptacije na vrtić i kako može da izgleda, koliko traje i šta bi to roditelji trebalo da očekuju - tema je o kojoj govori Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorka PU "Mala škola"
Od „cooked“ i „rizz“ do „ghost-ovao me je“ i „nemoj da yap-uješ“ – internet sleng sve brže prelazi granice engleskog jezika i ulazi u svakodnevni govor mladih.
