Mnogi tinejdžeri odrastaju sa osećajem da im roditelji nisu potrebni i uzimaju zdravo za gotovo podršku roditelja ili staratelja, obroke, smeštaj i sve što im obezbeđuju.
Mladi u ovom periodu svađom žele da postignu promenu ponašanja članova porodice, a ljutnja starijih je zahtev da mlada osoba prestane da se ponaša bezobrazno i nezahvalno
Ako roditelji stalno popuštaju, tinejdžer mora da se otisne u očajničku potragu za nekim ponašanjem koje će izazvati reakciju, a konflikt će eskalirati sve dok roditelji ne zauzmu čvrst stav ili deca ne spale kuću.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
